Federalni sudija u Oregonu stavio je zabranu na primenu novog imigracionog pravila administracije Donalda Trampa koje od imigranata zahteva da dokažu da mogu da plate zdravstveno osiguranje ili potencijalno lečenje u Americi pre nego što dobiju vizu.
Okružni sudija u Portlandu Majkl Sajmon svojom odlukom je sprečio da to pravilo stupi na snagu u nedelju, 3. novembra. Ipak, nije jasno kada će se odlučivati o zakonitosti mere.
Sedam državljana SAD i neprofitne organizacije tužile su ranije administraciju uz argument da bi ovakva mera sprečila dve trećine legalnih migranata da dođu u Ameriku, među njima i one koji dolaze putem spajanja porodica.
"Veoma smo zahvalni na tome što je sud prepoznao potrebu da se blokira ovakva mera, koja bi razdvojila porodice i za dve trećine smanjila broj imigranata koji dolaze jer imaju zelenu kartu", rekli su u organizaciji "Justice Action Center".
Godišnje zelenu kartu dobije oko 1,1 milion ljudi.
Na koga bi se odnosila ova mera?
Predsednik Donald Tramp potpisao je početkom oktobra proklamaciju koja obuhvata sve one koji iz inostranstva traže američku vizu. Ne odnosi se na one koji su već u SAD, kao ni na tražioce azila, izbeglice i decu.
U proklamaciji se navodi da će svakom ko nije pokriven zdravstvenim osiguranjem 30 dana od dana ulaska u SAD ili ne može da dokaže da ima novca da plati potencijalne medicinske usluge - biti zabranjen ulazak u zemlju.
Ovo je poslednja u nizu mera Trampove administracije koja želi da imigracija u SAD bude zasnovana na sistemu zasluga, a ne spajanju porodica.
Ne propustite: Tramp: Želim da nam dolaze imigranti, ali legalnoBela kuća je u saopštenju navela da je proklamacija izdata jer mnogi koji nisu državljani SAD "iskorišćavaju vladine zdravstvene programe" i da imigranti doprinose povećanju medicinskih troškova koji se "ne mogu kompenzovati".
Prema istraživanju nevladine organizacije Institut za politiku migracije, 57 odsto imigranata je imalo zdravstveno osiguranje u 2017, u poređenju sa 69 odsto onih koji su rođeni u Americi. Vladine zdravstvene programe, poput Medikejda, koristilo je 30 odsto imigranata i 36 odsto Amerikanaca.