Kako će biti realizovan i kako će izgledati novi, nefinansijski aranžman Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Srbije za sada nije jasno, a ekonomisti kao razlog navode činjenicu da je Srbija jedna od prvih zemalja, koja treba da ostvari ovakav vid saradnje sa fondom.
Urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) Ivan Nikolić kaže da je, što se tiče novog aranžmana sa fondom, još neizvesno kako će se stvari odvijati, ne samo za Srbiju, već verovatno i za fond, s obzirom na to da oni nemaju iskustva, jer to je neki novi vid odnosa sa zemljama“, kaže Nikolić.
Ono što unosi zebnju, prema Nikoliću, jeste činjenica da je proizvodnja prerađivačke industrije u martu ove godine na nivou proizvodnje u istom mesecu prošle godine, te se ne zna kojim tempom će rasti bruto domaći proizvod (BDP) u preostalim kvartalima.
On je rekao da su na rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine koji je, prema prvoj proceni 4,5 odsto, najviše uticali trostruko brža realizacija kapitalnih investicija, rast građevinske industrije, industrijske proizvodnje i uslužnih delatnosti.
Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je u martu 11 oblasti industrije zabeležilo pad, a da je u celom prvom kvartalu šest oblasti imalo negativne stope rasta.
Dodao je da je industrijska proizvodnja prošle godine rasla po stopi od 0,6 odsto mesečno, odnosno oko sedam odsto godišnje, a da sada raste oko 0,2 odsto mesečno.
Stamenković je rekao i da ne zna povod za ostavku ministra finansija Srbije Dušana Vujovića, ali da je njemu očigledno da je bio u sukobu sa Vladom Srbije zbog povećanja plata i penzija.
"Vujović smatra da plate i penzije ne treba povećavati više od rasta bruto domaćeg proizvoda", rekao je Stamenković.
Dodao je da je domaća potrošnja mala i da to usporava rast BDP-a zbog čega vlast govori o rastu plata i penzija.