Stav predsednika Srbije Alekandra Vučića o razgraničenju sa Albancima je otvaranje pandorine kutije, ali može biti i novi princip koji će biti prihvaćen od strane zapada, ako se postigne dogovor između Beograda i Prištine, smatra analitičar Fadilj Lejpaja. S druge strane Nenad Radosavljević je mišljenja da je to deo strategije da Beograd prizna nezavisnost Kosova.
Analitičar Fadilj Ljepaja za Glas Amerike kaže da zalaganje predsednka Srbije Aleksandra Vučića za razgraničenje sa Albancima zvuči dobronamerno, ali je kako je kazao dosta teško igrati se granicama.
“Već smo videli da su pokrenute političke snage u Preševskoj dolini, bilo je puno priča i oko severa i sve u svemu svodi se na neku ideju dobrovoljne razmene teritorija, što ja mislim da će teško proći i sa albanske i sa srpske strane. S druge strane to će imati domino efekat u regionu, jer će biti puno takvih problema i u Bosni i u Makedoniji. U svakom slučaju ostaje da se vidi šta će od toga da bude, jer Vučić dosta priča o tom istorijskom pomirenju sa Albancima i u principu to sve zvuči dobronamerno”, rekao je Ljepaja.
Analitičar Nenad Radosavljević iz Leposavića smatra da je stav predsednika Srbije o razgraničenju sa Albancima zapravo dogovor koji je Aleksandar Vučić postigao sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem.
“Ako Srbi zaborave na Vučićevo obećanje da će Kosovo ostati u Srbiji i prihvatiti obećanje da će Srbija i Srbi dobiti bar nešto, onda je iz ugla Vučića razgraničenje u stvari ispunjenje obećanja. To je potpuno u skladu s onim što Tači govori i prilično liči da je to njihov međusobni dogovor”, kazao je Radosavljević.
Ljepaja smatra da se izjava predsednika Srbije o razgraničenju bazira na kako je kazao stavu američke administracije po kome će svaki nenametnuti dogovor između dve strane biti prihvaćen od strane američke administracije, ali i evropske diplomatije.
“Teško je poverovati da se može otvoriti ta pandorina kutija, ali ipak to može da bude jedan novi princip po kome na kraju krajeva što se vi dogovorite, dobrovoljno i bez nametanja, biće prihvaćeno sa svih strana, ali to bi značilo ulazak u prekrajanje i jedan proces kome se ne vidi kraj”, smatra Ljepaja.
Radosavljević smatra da zahtev Albanaca sa juga Srbije koji traže da se Preševo, Bujanovac i Medveđa pripoje Kosovu je zapravo maska i skretanje pažnje sa suštine, a to je kako kaže deo ukupne strategije za priznavanje Kosova od strane režima u Beogradu.
“U suštini nije problem što je ta strategija osmišljena od strane Tačija ili obe vlasti, već zato što se ta strategija promoviše od strane Beograda prema sopstvenom stanovništvu i narodu na Kosovu kao odlično rešenje”, kazao je Radosavljević.
Predsednik Kosova Hašim Tači više puta je u poslednje dve nedelje rekao je da se zalaže za korekciju granice Kosova, što kako je kazao, podrazumeva pripajanje Preševa Medveđe i Bujanovca Kosovu. Po njegovim rečima to ne znači da bi u tom slučaju došlo do podele, razgraničenja niti autonomije za Srbe na Kosovu.