Nakon što su ruske snage zarobile tri ukrajinska broda i njihove posade kada su pokušali da se probiju kroz Kerčki moreuz, međunarodna zajednica je reagovala, Ukrajina je na delovima zemlje proglasila ratno stanje, a predsednik Rusije Vladimir Putin je na tokom sastanka s francuskim kolegom Emanuelom Makronom na parčetu papira nacrtao mapu ukrajinske obale da bi objasnio zašto je Rusija zaplenila brodove u vodama kod Krima.
Nekoliko stvari može da bude razlog zašto se ovaj sukob ponovo aktivirao. Analitičari navode da opadajuća popularnost Putina kod kuće, kao i dolazeći izbori u Ukrajini mogu biti razlozi.
Markian Lubkivski, karijerni diplomata i koordinator ukrajinskog pokreta Pravda, misli da je ovakav potez uperen na potpuno uklanjanje Ukrajine iz Azovskog mora.
„Mi živimo u ratu već 4 godine, nakon što je Rusija napala Ukrajinu i otela Krim i ušla sa svojom vojskom na našu teritoriju u Donjnecku i Lugansku oblast. Situacija je uopšte mnogo napeta, svaki dan ginu naši vojnici i ljudi. Rusija je i ovog puta napala naše brodove i to je jedna provokacija za koju bih rekao da nije slučajna. Ovo je neka produžena politika usmerena da se Ukrajina izbaci iz Azovskog mora, da naše dve najveće luke, Begjansk i Marijupolj budu zatvorene. Mislim da Rusija Ukrajini ovime želi da nametne jednu vrstu blokade,“ mišljenja je Lubkivski.
Ukrajinski vojnici na frontu na Istoku zemlje, Foto: AP
Rusija je anektirala poluostrvo Krim u martu 2014, tvrdeći da je ruska većina tamo pod pretnjom ukrajinske vlade. Mesec dana kasnije, podstakla je pobunu proruskih separatista u istočnoj Ukrajini. Taj konflikt i dalje je u toku, a do danas je odneo više od 10.000 života.
Moskva negira optužbe
Ukrajina i Zapad učestalo optužuju Rusiju za podgrevanje konflikta kroz snabdevanje pobunjeničkih snaga oružjem i kroz drugu vrstu podrške. Uprkos snažnim dokazima koji pokazuju suprotno, Moskva uporno odbija optužbe.
Valentin Nalivaičenko, bivši šef Državne bezbednosti Ukrajine u izjavi za Glas Amerike, kaže da je sada potrebno da Ukrajina ojača vojsku i da obnovi sistem civilne i vojne odbrane, kao i da uloži napore, koliko je god to moguće, da osigura bezbednosnu situaciju za ljude, stanovnike, civile u celoj zemlji.
“Mislim da će najveći problem upravo biti unutrašnja bezbednosti“, kaže.
„Ova pitanja ne verujem da će biti stavljena pred parlament, jer je sada sva vlast u rukama predsednika. Sad je na njemu da reši ove probleme i pravo je vreme da počne da radi nešto po ovim pitanjima. Ne mislim da parlament i predsednik imaju jasnu sliku kako da pristupe situaciji, posebno u svetlu predstojećih izbora, kaže Nalivaičenko i ocenjuje da je sada pravi trenutak da i Ukrajina primeni sankcije protiv Rusije.
"Tu podrazumevam i sankcije unutar zemlje koje bi bile uperene protiv Rusije, finansijske i ekonomske, ali i sankcije u viznom režimu“, objašnjava Nalivaičenko.
Valentin Nalivaičenko, bivši šef Državne bezbednosti Ukrajine, Foto: Official website
U međuvremenu je Kijev zaista i zabranio Rusima starosti između 16 i 60 godina ulazak u Ukrajinu.
Nakon što je ukrajinski predsednik Porošenko pozvao članice NATO da pošalju ratne brodove u Azovsko more, zbog povećanja napetosti u odnosima s Rusijom, Alijansa je mlako saopštila „da je već prisutna u velikoj meri u oblasti Crnog mora“.
„Ukrajinska vlada do sad nije uspela da ubedi partnere u NATO da naprave bilo kakav bitan i suštinski važan napor. Ali mislim da je sada pravo vreme za vladu da se ponovo iniciraju diplomatski napori i zatraži pomoć od partnera, pogotovu od Turske, Bugarske i Grčke, i drugih NATO članica u Crnom moru da stanu uz Ukrajinu i zauzmu jače uporište na liniji odbrane,“ mišljenja je Nalivaičenko.
Rusiji prete nove sankcije Brisela
Aleksandar Vasović, dopisnik agencije Rojters i dugogodišnji dopisnik iz Kijeva, u izjavi za N1TV kaže da je ovaj incident „bura u punoj čaši vode.“
„Pitanje je šta bi Moskva dobila time što bi krenuli recimo u veliku kopnenu ofanzivu u Ukrajini. Konfrotraciju sa kim? Neće NATO pucati na Rusiju, neće Rusija pucati na NATO zbog Ukrajine, sigurno je. Tu su na gubitku svi, a ponajviše Rusija,“ kaže Vasović.
On navodi i da sa ruske strane, Putinu opala popularnost posle reforme penzionog sistema, ali i da državi ovakav sukob trenutno uopšte ne donosi ništa korisno. Naprotiv. Sa druge strane, Rusiji prete i nove sankcije iz EU, što Kremlju nikako ne odgovara. "Takođe, stoji i činjenica da Rusija nije mogla da ne odreagije na provokaciju i pokaže slabost, ukoliko je provokacije zaista i bilo sa ukrajinske strane", dodaje Vasović.
Trenutna situacija izgleda najviše pogoduje Porošenku, koji prema Lubkivskom, koji je na strani opozicije, smatra da postoji bojazan da će uvođenje ratnog stanja biti iskorišćeno da utiče na glasače.
„Proglašenje ratnjeg stana je bilo dosta iznenađujuće za Ukrajince i za političku javnost. Ratno stanje je trebalo da bude uvedeno od početka rata 2014. ili 2015. godine. U ovoj situaciji, ne može ratno stanje biti iskorišćeno od strane vlasti za pritisak na slobodne medije, prema demokratiji i prema slobodi građana. Sa druge strane mi moramo sebe osigurati u borbi protiv agresora. Vlast mora biti otvorena prema svojim građanima i jasno reći zašto je uvedeno ratno stanje. S obzirom da imamo i parlamentarne i predsedničke izbore u martu ovaj potez predsednika bio je ocenjen kao rizičan u smislu ugrožavanja sloboda građana,“ objašnjava Lubkivski.
Dugogodišnji diplomata smatra da vlast u Ukrajini mora da izbegne da potez proglašenja ratnog stanja bude tretiran kao politički poen pred izbore.
„Vrlo je bitno da ljudi se osete sigurni i mirni da ni u kom slučaju to ratno stanje ne bude okrenuto prema vlastitom narodu,“ navodi u izjavi za Glas Amerike.