Prema podacima novinarskih udruženja na Kosovu se od početka ove godine dogodilo 13 napada na novinare. Jedan od razloga sve češćih napada na medijske radnike je taj što politika kažnjavanja nije na zadovoljavajućem nivou, poručuju iz kosovskog tužilaštva.
Učesnici okruglog stola na temu Bezbednost novinara u organizaciji OEBS-a složili su se da je Bezbednost medijskih radnika na Kosovu na najnižem nivou. Po rečima Dardana Hotija iz Asocijacije novinara Kosova Kosovo je najnebezbednija zemlja u regionu za rad medija i novinara i da godinama nema poboljšanja kada su u pitanju napadi na novinare.
“Trend ostaje isti kroz godine, a podaci iz Udruženja novinara za 2017. godinu ukazuju na to da je bilo 38 evidentiranih slučajeva. Sada u 2018. je bilo 13, a 2016. godine je bilo dvanaest takvih slučajeva. 2015. godine Udruženje je zabeležilo petnaest slučajeva napada, pretnji i fizičkog nasilja, kao i oštećenje imovine novinara”, rekao je Hoti.
Goran Avramović iz Udruženja novinara Srbije na Kosovu rekao je da najveći broj sličajeva napada na novinare ostaje nerasvetljen, jer smatra da rešavanje ovih slučajeva nije na listi prioriteta pravosudnih i policijskih organa.
„Bojim se da sa ovim ljudskim resursima, kojima sudstvo raspolaže trenutno, to prosto nije moguće. Teoretski ljubav lepo zvuči, mi ćemo se složiti verujem da - da, napad na novinara treba da bude tretiran kao prioritet, ali da li je to zaista moguće. Bojim se da nije”, smatra Avramović
Politika kažnjavanja nezadovoljavajuća
Tužilac Besim Keljmendi koji je i kordinator kosovskog tužilaštva za slučajeve napada na novinare smatra da politika kažnjavanja na Kosovu kada su slučajevi napada na novinare u pitanju nije na zadovoljavajućem nivou.
“Bolje da nekoga potpuno oslobodite nego da ga kaznite sa 200 evra. Imamo pojednice koji tuku novinare za 200 evra. Njima neće biti problem da plaćaju 200 evra. Ako bi me sud kaznio sa 200-300 evra za to što sam pretukao novinara ja to onda mogu da radim svakog dana ako imam dovoljno para. Zato takva politika kažnjavanja nije dobra”, kazao je Keljmendi.
I Betim Musliu iz Kosovskog instituta pravde smatra da simbolične kazne dovode do porasta napada na novinare i medijske radnike, ali da kako kaže i kažnjavanje medija za neprofesionalan rad nije na zadovoljavajućem nivou.
„Da imamo funkcionalan pravosudni sistem, stvari bi bile drugačije možda se ne bi izricale kazne od 200 evra. Ako bi se i kleveta rešavala kao prioritet onda bi veliki deo javnosti i medija bio kažnjavan. Bojali bi se da govore o nekim stvarima i kod kuće, a kamoli da govore o nečemu bez poznavanja činjenica“, rekao je Musliu.
Pored brojnih pretnji i fizičkih napada na novinare koji uglavnom ostaju nerasvetljeni na Kosovu je u periodu od 1998 do 2005 godine ubijeno i kidnapovano 14 novinara i medijskih radnika. Nijedan od ovih slučajeva nije rasvetljen.