Broj pritisaka na novinare i pretnji koje im se upućuju preko interneta i društvenih mreža porastao je ove godine, mada je sam broj napada na njih nešto manji nego lane, rečeno je na predstavljanju izveštaja Nezavisnog udruženja novinara Srbije "Hronika napada i pritisaka na novinare".
Činjenica da se broj fizičkih napada smanjio ne znači da su novinari bezbedniji, već da se načini ugrožavanja novinara promenio, rečeno je.
Marija Vukasović, pravnica u NUNS-u koja je vodila istraživanje, rekla je da je u odnosu na 2016. godinu broj pritisaka na medije porastao sa 33 na 54 i da je najviše pritisaka usmereno na istraživačke medije, kao što su KRIK, CINS i BIRN.
Porastao je i broj pritisaka koji vrše državni funkcioneri, političari i drugi ljudi na pozicijama na medije koji su kritički nastrojeni prema vlasti, poput televizije N1, dnevnika Danas i nekih nekih nedeljnika. Pojedini mediji su i diskriminisani tako što nisu pozivani na značajne događaje, ili im je direktno branjeno da sa njih izveštavaju, dok predstavnici vlasti odbijaju da odgovaraju na pitanja nekih medija.
Vukasović je kazala da su pomaci ipak napravljeni jer je Tužilaštvo počelo da vodi evidenciju o napadima na novinare, ali je broj nerešenih slučajeva i dalje veoma velik. I dalje nisu rasvetljeni slučajevi ubistava Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
"Od ukupno 30 slučajeva prijavljenih tuilaštvu, 23 je još u postupku pred tužilaštvom, u tri slučaja je utvrdjeno da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, a u četiri slučaja je odbačena krivična prijava", kazala Vukasović i dodala da je slučaj pretnji predsedniku NUNS-a Slaviši Lekiću i njegovom ocu rešen nakon objavljivanja izveštaja.
U izveštaju se navodi i da je broj tužbi podnetih protiv novinara porastao na 497 tužbi, što pokazuje da raste pritisak na novinare i putem sudskih postupaka, a kao primer navodi se slučaj ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića koji je tužio nedeljnik NIN zbog teksta "Glavni fantom iz Savamale".
Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić kazao je da su od početka 2017. godine do danas novinari najmanje 10 puta bili sprečeni da izveštavaju i da "vlast u Srbiji dovodi medije u situaciju da se osećaju kao idioti, jer navode da medijskog mraka nema".
Lekić je ocenio da nije lako biti novinar u Srbiji i dodao da u nijednoj drugoj profesiji nije bilo toliko ataka kao na novinarstvo.
"Ja novinara danas vidim kao samog, neuhranjenog školarca, kome na čelu piše - 'Muči me'! Ali ovo nije figurativno izražavanje. Prema novinarima se danas, zaista, ponašaju kao da im na čelu piše: 'Muči me'!", rekao je Lekić.
Država, nastavio je, možda nije uvek bila među inicijatorima ali jeste sasvim sigurno među inspiratorima zlostavljanja novinara.
Učesnici skupa na koje je predstavljena "Hronika napada i pritisaka na novinare" Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Sivil rajts difendersa.
Lekić je pozvao građane da pomognu u borbi za demokratiju, jer novinari ne mogu sami.
"U zemlji u kojoj je etika degradirana do nivoa mane, tražiti samo od medija da se drže kodeksa - nepristojno je. U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tražiti samo od medija da se odupiru pritiscima – nije pošteno. U zemlji u kojoj gotovo niko ne radi svoj postao, tražiti od novinara da budu sve što sami građani nisu - i istinoljubivi, i hrabri i da zastupaju javni interes, to nije fer", zaključio je Lekić.
Podrška evroparlamentaraca
Novinarka Tamara Marković Subota je na tribini ispričala svoja iskustva nakon što je dobila informaciju da se sprema njena likvidacija zbog pisanja o kriminalnim narko klanovima. Ona je navela da je imala stalnu pratnju policije i da je u tim uslovima živela tri godine.
Svoja iskustva su izneli i novinarka BIRN Maja Živanović iz Novog Sada, koju su dva nepoznata čoveka pratila posle čega je ona dobila policijsku zaštitu, kao i novinar Večernjih novosti Vladimir Mitrić, fizički napadnut ispred svog stana u Loznici.
Poslanica Evropskog parlamenta i članica grupe Partija evropskih socijalista, Tanja Fajon, je podsetila da je i sama radila kao novinarka i da želi da učini sve što je moguće da novinari imaju uslove za normalan i nezavisan rad. "Znate i sami da često kažem da i u Srbiji vlasti treba da učine sve što je moguće da se spreče pretnje i napadi na novinare, kao i da se zna ko su vlasnici medija", rekla je Fajon.
Važno i da mediji kroz svoja udruženja imaju sopstvenu regulaciju i standarde.
Njen kolega iz Evropskog parlamenta, Franc Bogovič iz Evropske narodne partije, rekao je da su vladavina prava i sloboda medija postulati demokratije. On je napomenuo da Srbiji predstoji otvaranje novih poglavlja i da će se od nje tražiti poštovanje standarda pre ulaska u EU.
Šefica Medijskog odeljena Misije OEBS u Srbiji Gordana Janković je rekla da brojni međunarodni i domaći izveštaji ukazuju da je bezbednost novinara najvažnija za ostvarivanje prava na slobodu izražavanja.
Ona je istakla da je jako važno podsetiti na međunarodne standarde u toj oblasti.
Goran Miletić iz organizacije Civil rights defenders je podvuao da građani imaju pravo na svoje mišljenje i na njegovo javno iskazivanje, ako nije reč o govoru mržnje.
U medijima sem prenošenja stavova treba da bude i debata o nekim važnim društvenim pitanjima, zaključio je Miletić.