Slučaj „Libor“ i prevarantska investiciona šema finansijera Medofa, kao i finansijska kriza, podrili su poverenje investitora u ceo sistem.
Američki Kongres istražuje ulogu koju su vladini regulatori možda igrali u bankarskom skandalu „Libor“, odnosno mešetarenju sa ključnim globalnim kamatnim stopama. Afera „Libor“ i drugi finansijski skandali podrivaju poverenje investitora i pokreću zahteve da državna regulacija bude efikasnija.
Britanska vlada je prošlog meseca počela saslušanja u vezi sa „Liborom“, ili predloženom londonskom međubankarskom kamatom. Banka „Barkliz“, jedna od 18 banaka koje učestvuju u određivanju brojnih globalnih kamata, platila je kaznu od preko 450 miliona dolara za nameštanje ključne kamatne stope – najšire korišćene svetske odrednice za kratkoročne kredite.
Finansijski analitičari kažu da je globalna trgovina tom manipulacijom oštećena za hiljade milijardi dolara. Hilari Kramer, koja istražuje finansijske prevare, kaže da su slučaj „Libor“ i prevarantska investiciona shema finansijera Bernija Medofa, kao i finansijska kriza koja je počela 2008, podrili poverenje investitora u ceo sistem.
„Investicioni skandali – koji postaju sve globalniji i u kojima učestvju banke koje su suviše velike da propadnu – predstavljaju brojne primere prikrivene ili otvorene prevare ili operacija koje ne idu u prilog investitorima.“
„Barkliz“ je priznao prekršaj, ali kaže da su regulatori u Engleskoj banci i njujorškim Federalnim rezervama, odobrili njihove kamatne stope. Piter Kardilo, glavni tržišni ekonomista u firmi „Rokvel global kepital“, kaže da se finansijski skandali događaju zbog neodgovarajuće primene pravila.
„Velikoj instituciji je možda lakše da prikrije neke od svojih mahinacija, nego nekoj manjoj. Zbog toga mislim da to nije pitanje nedostatka stroge regulacije, nego moćne institucije sa velikim novcem ponekad izgleda da su u stanju da pobede sistem.“
Mnogi stanovnici ove zajednice u Bruklinu, u Njujorku, kažu da su izgubili novac i posao zbog korupcije u finansijskom sistemu. Penzioner Virdžil Hagins smatra da je moguće da su i pojedini regulatori takođe korumpirani.
„Novac može da kupi mnogo toga, a to obuhvata i lojalnost i integritet regulacije. Mislim da sistem koji treba da reguliše te finansijske institucije mora da bude delotvorniji u smislu da nije podređen njihovom uticaju.“
Na Kapitol hilu, oba doma američkog Kongresa počinju da istražuju da li su i kakvu ulogu regulatori mogli da odigraju u skandalu „Libor“.
Britanska vlada je prošlog meseca počela saslušanja u vezi sa „Liborom“, ili predloženom londonskom međubankarskom kamatom. Banka „Barkliz“, jedna od 18 banaka koje učestvuju u određivanju brojnih globalnih kamata, platila je kaznu od preko 450 miliona dolara za nameštanje ključne kamatne stope – najšire korišćene svetske odrednice za kratkoročne kredite.
Finansijski analitičari kažu da je globalna trgovina tom manipulacijom oštećena za hiljade milijardi dolara. Hilari Kramer, koja istražuje finansijske prevare, kaže da su slučaj „Libor“ i prevarantska investiciona shema finansijera Bernija Medofa, kao i finansijska kriza koja je počela 2008, podrili poverenje investitora u ceo sistem.
„Investicioni skandali – koji postaju sve globalniji i u kojima učestvju banke koje su suviše velike da propadnu – predstavljaju brojne primere prikrivene ili otvorene prevare ili operacija koje ne idu u prilog investitorima.“
„Barkliz“ je priznao prekršaj, ali kaže da su regulatori u Engleskoj banci i njujorškim Federalnim rezervama, odobrili njihove kamatne stope. Piter Kardilo, glavni tržišni ekonomista u firmi „Rokvel global kepital“, kaže da se finansijski skandali događaju zbog neodgovarajuće primene pravila.
„Velikoj instituciji je možda lakše da prikrije neke od svojih mahinacija, nego nekoj manjoj. Zbog toga mislim da to nije pitanje nedostatka stroge regulacije, nego moćne institucije sa velikim novcem ponekad izgleda da su u stanju da pobede sistem.“
Mnogi stanovnici ove zajednice u Bruklinu, u Njujorku, kažu da su izgubili novac i posao zbog korupcije u finansijskom sistemu. Penzioner Virdžil Hagins smatra da je moguće da su i pojedini regulatori takođe korumpirani.
„Novac može da kupi mnogo toga, a to obuhvata i lojalnost i integritet regulacije. Mislim da sistem koji treba da reguliše te finansijske institucije mora da bude delotvorniji u smislu da nije podređen njihovom uticaju.“
Na Kapitol hilu, oba doma američkog Kongresa počinju da istražuju da li su i kakvu ulogu regulatori mogli da odigraju u skandalu „Libor“.