Sjedinjene Države su obeležile devetu godišnjicu terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu. Godišnjica je obeležena u jeku spora oko plana za izgradnju islamskog centra u blizini takozvane Nulte tačke i pretnje spaljivanjem Kurana.
Glavni događaj u Njujorku je počeo zvukom gajdi i doboša u spomen na napad u kojem su dva aviona pogodila kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra. Gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg, govorio je o posledicama napada posle devet godina.
"Okupili smo se da bismo se prisetili dana koji smo prozvali jedanaestim-devetim. Vratili smo se na ovo sveto mesto da bismo se združili u duši i ponovili imena onih koje smo voleli i izgubili. Nijedna javna tragedija nije toliko duboko pogodila naš grad. Nijedno drugo mesto nije toliko ispunjeno našim saosećanjem, našom ljubavlju i solidarnošću“, rekao je Blumberg.
Rođaci, zajedno sa graditeljima spomen-kompleksa na takozvanoj Nultoj tački, glasno su čitali imena 2752 žrtave terorističkih napada. Čitanje je bilo prekinuto minutima ćutanja održanim u 8 sati i 46 minuta i ponovo u 9 i tri minuta, kada su oteti avioni naleteli na Severnu i Južnu kulu Svetskog trgovinskog centra. Među dostojanstvenicima na komemoraciji u Njujorku, bio je i potpredsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden sa suprugom.
"Nismo došli da oplakujemo, nego da se prisetimo i ponovo gradimo. Kako je rekao Henri Vodsvort Longfelou u svojoj pesmi ‘Graditelji’ - ‘svi arhitekti naše sudbine rade u ovim zidinama vremena, neki stvarajući velika dela, a neki ornamente koji se rimuju’ “, rekao je Bajden.
Iz mase ožalošćenih se povremeno čulo skandiranje hiljada ljudi koji su mahali transparentima za ili protiv planiranog islamskog centra u blizini Nulte tačke. Rasprava oko džamije je sučelila borce za versku slobodu i kritičare koji kažu da građenje islamskog centra u neposrednoj blizini Nulte tačke predstavlja omalovažavanje mrtvih. Žena koja je držala tablu sa natpisom "Ne džamija na Nultoj tački“, objašnjava zbog čega se protivi tom planu.
"Američka deca su izgubila svoje roditelje. Amerikanci su ostali bez svojih porodica. Zbog toga bi trebalo da razumemo osećanja Amerike. To nije političko pitanje. To je razumevanje Amerike. Naši ljudi su dali mnogo krvi. Znam da sam radila kao dobrovoljac drugog dana kada se to dogodilo i videla koliko je bilo užasno, tako da mi Amerikanci nećemo džamiju na Nultoj tački“, rekla je ona.
Pritisku je doprinela namera floridskog pastora da zapali primerke Kurana. U svom redovnom subotnjem obraćanju putem radija i interneta, predsednik Obama je pomenuo da se godišnjica obeležava u svadljivoj atmosferi.
"Ovo je teško vreme za našu zemlju. U takvim trenucima se često događa da neko pokuša da pridoda gorčinu – da nas podeli na osnovu naših razlika, da nas zaslepi u pogledu onoga što nam je zajedničko“, rekao je predsednik.
Američki predsednik Barak Obama položio je venac na spomenik kod Sekretarijata za odbranu, u blizini Vašingtona, posvećen žrtvama terorističkog napada otetim avionom 11. septembra 2001. Predsednik je u govoru na svečanosti u Pentagonu istakao da oni koji su tog dana napali Sjedinjene Države, nisu napali samo zgrade, nego samu ideju o Americi. On je naglasio da najveća počast koju Amerikanci mogu da odaju onima koji su poginuli, jeste da žive kao Amerikanci. Predsednik je takođe rekao da Sjedinjene Države nisu u ratu s islamom, dodavši da "nije vera ta koja nas je napala“. Nas je napala, rekao je Obama "žalosna banda ljudi koji su izokrenuli veru“.
U zapadnoj Pensilvaniji, prva dama Sjedinjenih Država Mišel Obama, zajedno sa bivšom prvom damom Lorom Buš, prisustvovala je pomenu žrtvama iz aviona na letu broj 93. Avion je poleteo od Njuarka u Nju Džerziju za San Francisko 11. septembra, kada su otmičari preuzeli kontrolu. Međutim, putnici su im se suprotstavili i otmičari su oborili letelicu. Mesto pada treba da postane nacionalni park, a Mišel Obama je prisutnima rekla da je uverena da će on postati mesto nadahnuća, refleksije i sećanja za buduće naraštaje.