Predsednik Obama je u godišnjem govoru o stanju nacije izneo predloge za poboljšanje života običnih Amerikanaca, obećavajući da će ovo biti godina akcije, uz pomoć Kongresa ali i bez njega, ako je to neophodno.
U svom petom govoru o stanju unije, američki predsednik Barak Obama najviše se bavio ekonomijom, uz poseban akcenat na srednju klasu i veliki jaz u primanjima između običnih Amerikanaca i onih najbogatijih. U trenutku kada mu je popularnost na najnižem nivou od preuzimanja položaja 2009, Obama je obraćanje naciji iskoristio i da se osvrne na pitanja kao što su imigracija, obrazovanje, zdravstvena zaštita i spoljna politika.
Obama je u obraćanju prisutnima na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa pozvao da 2014. bude godina akcije i poručio da su SAD posle pet godina vrednog rada i odlučnih napora bolje pozicionirane za 21. vek od bilo koje druge zemlje sveta.
„Po prvi put za više od jedne decenije, poslovni lideri širom sveta smatraju da Kina više nije zemlja broj jedan u koju treba ulagati, već da je to Amerika“.
Posle pet godina teške političke borbe, predsednik Obama najavio je da će ove godine preuzeti inicijativu od podeljenog Kongresa i najavio seriju ograničenih inicijativa kada je reč o suočavanju sa ekonomskim disparitetom.
Obama se dotakao spoljne politike, podsećajući da je američka diplomatija potpomognuta pretnjom sile primorala Siriju da se odrekne hemijskog oružja, a da su diplomatija i pritisak doveli Iran za pregovarački sto, i da je spreman da stavi veto na svaki pokušaj uvođenja novih sankcija Teheranu koje bi ugrozile te pregovore. Pomenuo je i povlačenje trupa iz Avganistana na kraju godine, ali ključna poruka Obaminog obraćanja bio je veliki jaz između najbogatijih i svih ostalih u Americi.
„Danas posle četiri godine uzastopnog ekonomskog rasta, profiti korporacija i vrednost deonica su na nivoima na kojima su retko bili, i oni na vrhu nikad nisu bili bolje. Ali prosečne zarade su se jedva pomakle. Disparitet se produbio. Činjenica je da čak i u sred oporavka, previše Amerikanaca radi više nego ikad samo da bi spojili kraj s krajem, a da ne pričamo o napretku. A previše njih ne radi uopšte. Naš posao je da preokrenemo taj trend“.
Da bi to uradio Obama je najavio da će potpisati izvršnu naredbu kojom se minimalna nadnica za buduće federalne radnike na ugovor podiže za skoro tri dolara na sat, sa 7,25 na 10 dolara i 10 centi. Najavio je stvaranje novog penzionog fonda za one radnike koji nemaju mogućnosti da se na tradicionalan način pripremaju za završetak radnog veka.
Obama je poručio da je spreman da iskoristi svoja izvršna ovlašćenja ukoliko članovi Kongresa ne budu saradjivali medjusobno, i sa njim.
„I ja želim da radim sa svima vama, ali Amerika ne stoji u mestu, pa neću ni ja. Tako da kada god budem mogao da preduzmem korake i bez usvajanja zakona pružim priliku za više amweričkih porodica, to ću i da uradim“.
Predsednik Obama hvalio je svoj program reforme zdravstvene zašptite i pozvao republikance da ne glasaju ponovo o njegovom ukidanju.
„Ne očekujem da ću svoje republikanske prijatelje ubediti u koristi ovog zakona, ali znam da američki narod ne želi da iznova vodi stare bitke. Tako da još jednom kažem, ako imate odredjeni plan kako da smanjimo troškove, obezbedimo osiguranje za više ljudi, povećamo mogućnosti izbora, recite Americi šta da uradi drugačije. Da vidimo da li brojke to potvrđuju, ali dajte da nemamo ponovo još 40 i nešto glasanja o ukidanju zakona, koji već pomaže milionima Amerikanaca. Prvih 40 je bilo više nego dovoljno. Jasno nam je. Svi mi dugujemo Amerikancima da kažemo za šta smo, ne samo protiv čega smo“.
Snažan aplauz predsednik je takodje dobio govoreći o potrebi da se izjednače položaj i plate žena u savremenom poslovnom okruženju, navodeći da je sramotno da muškarci i žene dobijaju različite plate za iste poslove.
"Vreme je da okončamo politike radnog mesta koja pripada nekoj epizodi serije "Mad Men." Ove godine, hajde da se svi udružimo, Kongres, Bela kuća, kompanije od Vol Strita do malih preduzeća po malim gradovima, kako bismo dali svakoj ženi mogućnosti koje zaslužuje. Jer ja verujem da kada su žene uspešne, Amerika je uspešna."
Predsednik Obama je svoj govor završio odavajući počast američkim vojnicima kojima je obećao da će osigurati da dobiju sve povlastice koje zaslužuju.
Posebno je istakao iskustvo jednog vojnika, koji je zamalo poginuo u eksploziji u Avganistanu, i koji se još oporavlja. Obama je poručio da muškarci i žene poput tog vojnika – Korija Remsburga - simbol „američke izdržljivosti, nepokolebljivosti i duha“.
Tradicionalno, Bela kuća pozvala je neke od običnih Amerikanaca da u posebnoj loži, zajedno sa prvom damom Mišel Obama prate zajedničku sednicu oba doma Kongresa i predsednikovo obraćanje naciji, u kojem je pomenuo i njihove „životne priče“. Među njima su bili i najmlađi pripravnik u kompjuterskom gigantu kompaniji „Intel“, 16-godišnji Džoi Hadi, zatim NBA košarkaš Džejson Kolins, koji je prošle godine postao prvi aktivni sportista u četiri najveća američka profesionalna sporta, koji je otvoreno priznao da je homoseksualac, dvojica preživelih terorističkog napada tokom Bostonskog maratona, šef vatrogasne službe u Moru, u Oklahomi, gradu koji je prošle godine pogodio razorni tornado, Entanet Taf, službenica u školi u Atlanti, koja je uspela da ubedi naoružanog napadača da se preda pre nego što je iko povređen i Keti Holovel-Mejkl, učiteljica godine u sistemu javnih škola američke prestonice Vašingtona.
Za razliku od njih, jedini zvaničnik administracije koji nije pratio govor predsednika Obama na Kapitol Hilu, već ga je na neodređenoj lokaciji čuvala Tajna služba, bio je sekretar za energiju – Ernest Monis, kome je za ovu priliku dodeljena uloga osobe koja bi preuzela predsednički položaj u slučaju nezamislivog napada, u kojem bi stradali svi prisutni politički i vojni lideri.
Prvi put u istoriji govor predsednika o stanju unije imao je čak tri odgovora. Zvanični odgovor Republikanske stranke iznela je članica Predstavničkog doma iz države Vašingtona Keti Mekmoris Rodžers, koja se kritikovala predsednikov Zakon o reformi zdravstve zaštite, poznatiji kao „Obamaker“ i način na koji Obamina administracija želi da smanji ogroman jaz u primanjima među američkim građanima. U ime pokreta „Čajanka“, odgovor predsedniku uputio je senator iz Jute Majk Li, dok je njegov kolega iz Kentakija - Rend Pol, koji je tu ulogu imao prošle godine, ovog puta odgovorio predsedniku u svoje lično ime.
Predsedniku Obami u naredna dva dana predstoji vrlo bogat raspored, pošto će o upravo najavljenim inicijativama, a pre svega ekonomiji, govoriti na skupovima u četiri savezne države - Merilendu, Pensilvaniji, Viskonsinu i Tenesiju.
Obama je u obraćanju prisutnima na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa pozvao da 2014. bude godina akcije i poručio da su SAD posle pet godina vrednog rada i odlučnih napora bolje pozicionirane za 21. vek od bilo koje druge zemlje sveta.
„Po prvi put za više od jedne decenije, poslovni lideri širom sveta smatraju da Kina više nije zemlja broj jedan u koju treba ulagati, već da je to Amerika“.
Posle pet godina teške političke borbe, predsednik Obama najavio je da će ove godine preuzeti inicijativu od podeljenog Kongresa i najavio seriju ograničenih inicijativa kada je reč o suočavanju sa ekonomskim disparitetom.
Obama se dotakao spoljne politike, podsećajući da je američka diplomatija potpomognuta pretnjom sile primorala Siriju da se odrekne hemijskog oružja, a da su diplomatija i pritisak doveli Iran za pregovarački sto, i da je spreman da stavi veto na svaki pokušaj uvođenja novih sankcija Teheranu koje bi ugrozile te pregovore. Pomenuo je i povlačenje trupa iz Avganistana na kraju godine, ali ključna poruka Obaminog obraćanja bio je veliki jaz između najbogatijih i svih ostalih u Americi.
„Danas posle četiri godine uzastopnog ekonomskog rasta, profiti korporacija i vrednost deonica su na nivoima na kojima su retko bili, i oni na vrhu nikad nisu bili bolje. Ali prosečne zarade su se jedva pomakle. Disparitet se produbio. Činjenica je da čak i u sred oporavka, previše Amerikanaca radi više nego ikad samo da bi spojili kraj s krajem, a da ne pričamo o napretku. A previše njih ne radi uopšte. Naš posao je da preokrenemo taj trend“.
Da bi to uradio Obama je najavio da će potpisati izvršnu naredbu kojom se minimalna nadnica za buduće federalne radnike na ugovor podiže za skoro tri dolara na sat, sa 7,25 na 10 dolara i 10 centi. Najavio je stvaranje novog penzionog fonda za one radnike koji nemaju mogućnosti da se na tradicionalan način pripremaju za završetak radnog veka.
Obama je poručio da je spreman da iskoristi svoja izvršna ovlašćenja ukoliko članovi Kongresa ne budu saradjivali medjusobno, i sa njim.
„I ja želim da radim sa svima vama, ali Amerika ne stoji u mestu, pa neću ni ja. Tako da kada god budem mogao da preduzmem korake i bez usvajanja zakona pružim priliku za više amweričkih porodica, to ću i da uradim“.
Predsednik Obama hvalio je svoj program reforme zdravstvene zašptite i pozvao republikance da ne glasaju ponovo o njegovom ukidanju.
„Ne očekujem da ću svoje republikanske prijatelje ubediti u koristi ovog zakona, ali znam da američki narod ne želi da iznova vodi stare bitke. Tako da još jednom kažem, ako imate odredjeni plan kako da smanjimo troškove, obezbedimo osiguranje za više ljudi, povećamo mogućnosti izbora, recite Americi šta da uradi drugačije. Da vidimo da li brojke to potvrđuju, ali dajte da nemamo ponovo još 40 i nešto glasanja o ukidanju zakona, koji već pomaže milionima Amerikanaca. Prvih 40 je bilo više nego dovoljno. Jasno nam je. Svi mi dugujemo Amerikancima da kažemo za šta smo, ne samo protiv čega smo“.
Snažan aplauz predsednik je takodje dobio govoreći o potrebi da se izjednače položaj i plate žena u savremenom poslovnom okruženju, navodeći da je sramotno da muškarci i žene dobijaju različite plate za iste poslove.
"Vreme je da okončamo politike radnog mesta koja pripada nekoj epizodi serije "Mad Men." Ove godine, hajde da se svi udružimo, Kongres, Bela kuća, kompanije od Vol Strita do malih preduzeća po malim gradovima, kako bismo dali svakoj ženi mogućnosti koje zaslužuje. Jer ja verujem da kada su žene uspešne, Amerika je uspešna."
Predsednik Obama je svoj govor završio odavajući počast američkim vojnicima kojima je obećao da će osigurati da dobiju sve povlastice koje zaslužuju.
Posebno je istakao iskustvo jednog vojnika, koji je zamalo poginuo u eksploziji u Avganistanu, i koji se još oporavlja. Obama je poručio da muškarci i žene poput tog vojnika – Korija Remsburga - simbol „američke izdržljivosti, nepokolebljivosti i duha“.
Tradicionalno, Bela kuća pozvala je neke od običnih Amerikanaca da u posebnoj loži, zajedno sa prvom damom Mišel Obama prate zajedničku sednicu oba doma Kongresa i predsednikovo obraćanje naciji, u kojem je pomenuo i njihove „životne priče“. Među njima su bili i najmlađi pripravnik u kompjuterskom gigantu kompaniji „Intel“, 16-godišnji Džoi Hadi, zatim NBA košarkaš Džejson Kolins, koji je prošle godine postao prvi aktivni sportista u četiri najveća američka profesionalna sporta, koji je otvoreno priznao da je homoseksualac, dvojica preživelih terorističkog napada tokom Bostonskog maratona, šef vatrogasne službe u Moru, u Oklahomi, gradu koji je prošle godine pogodio razorni tornado, Entanet Taf, službenica u školi u Atlanti, koja je uspela da ubedi naoružanog napadača da se preda pre nego što je iko povređen i Keti Holovel-Mejkl, učiteljica godine u sistemu javnih škola američke prestonice Vašingtona.
Za razliku od njih, jedini zvaničnik administracije koji nije pratio govor predsednika Obama na Kapitol Hilu, već ga je na neodređenoj lokaciji čuvala Tajna služba, bio je sekretar za energiju – Ernest Monis, kome je za ovu priliku dodeljena uloga osobe koja bi preuzela predsednički položaj u slučaju nezamislivog napada, u kojem bi stradali svi prisutni politički i vojni lideri.
Prvi put u istoriji govor predsednika o stanju unije imao je čak tri odgovora. Zvanični odgovor Republikanske stranke iznela je članica Predstavničkog doma iz države Vašingtona Keti Mekmoris Rodžers, koja se kritikovala predsednikov Zakon o reformi zdravstve zaštite, poznatiji kao „Obamaker“ i način na koji Obamina administracija želi da smanji ogroman jaz u primanjima među američkim građanima. U ime pokreta „Čajanka“, odgovor predsedniku uputio je senator iz Jute Majk Li, dok je njegov kolega iz Kentakija - Rend Pol, koji je tu ulogu imao prošle godine, ovog puta odgovorio predsedniku u svoje lično ime.
Predsedniku Obami u naredna dva dana predstoji vrlo bogat raspored, pošto će o upravo najavljenim inicijativama, a pre svega ekonomiji, govoriti na skupovima u četiri savezne države - Merilendu, Pensilvaniji, Viskonsinu i Tenesiju.