Društveni mediji postali su pokretačka snaga u revolucijama širom sveta, ali pored toga menjaju i način na koji se vodi politka u Sjedinjenim Državama. Analitičari međutim kažu da oni koji prate vesti treba da ih traže iz više izvora. Američki predsednik juče je koristio jedan od društvenih medija – "Tviter", kako bi iz Bele kuće stupio u kontakt sa brojnim Amerikancima.
Američki predsednik Barak Obama pokušava da se prilagodi društvenim medijima kako bi dosegao veći broj ljudi, tako da je juče započeo svoju prvu interakciju sa Amerikancima na Tviteru. Prethodno, Obama je imao slična iskustva sa "Fejsbukom" i "Jutjubom".
Obama je sam sebi poslao prvo pitanje, držeći se limita od 140 karaktera. Međutim, njegov prosečan odgovor, koji je izgovaro umesto da „tvituje“, bio je mnogo duži.
“Dozvolite mi da na najbrži mogući način objasnim šta je ulog u vezi sa podizanjem granice nivoa duga. Tokom istorije, kad god su SAD imale deficit, pokrivale su ga prodajom obveznica, i Kongres bi trebalo da glasa o visini duga koji zemlja u suštini može da podnese. Ono što se sada dešava jeste da Kongres nagoveštava da možda nećemo imati glasanje o podizanju granice duga. Ukoliko bude tako, ostaćemo bez novca, nećemo biti u mogućnosti da platimo račune i postoji mogućnost da vodeća svetska tržišta odluče da potpuno poverenje SAD kada je reč o vraćanju kredita ne znači ništa“.
Analitičar političkih medija Ken Goldstin kaže:
„Ukoliko mislite da je politika komplikovanija od 140 karaktera, onda će po definciji, interakcija na Tviteru biti problematična”.
Goldstin kaže da ograničenja novih medija očigledno stvaraju napetost kod predsednika.
“On je neko ko je zaista prihvatio nove medije u znatnoj meri. S druge strane, on je neko ko voli da bude iznad 'politike uprošćenih rešenja' koja odlikuje Vašington, a Tviter oličenje obe stvari. On je oličenje novih medija, a s druge strane i oličenje poremećaja pažnje i 'politike uprošćenih rešenja' na kome o stvarima možete da govorite samo u nekoliko redova ili 140 karaktera”.
Društveni mediji poput "Fejsbuka", "Jutjuba" i "Tvitera" pokreću revolucije u svim krajevima planete. Zahvaljaujući njima došlo je do povezivanja grupa očajnih istomišljenika u Iranu, Kini, i brojnim zemljama Bliskog istoka, u okviru društveno-političkih pobuna poznatih kao „arapsko proleće“.
Međutim, analitičari kažu da oni zainteresovani za trenutna svetska dešavanja treba da prate različite vrste medija, uključujući i one tradicionalnije.
“Ja verujem da su stari mediji i dalje važni. Većina sadržaja koji vidimo na internetu, koji se prenosi putem interneta, potiče iz tradicionalnih medija”.
Političari već godinama pokušavaju da prevaziđu ograničenja tradicionalnih medija, a društveni mediji mogu da im pomognu u tome. Tada ne moraju da razgovaraju sa novinarima i vrlo je teško da vas neko „proziva“ u interakciji an "Tviteru".