BEOGRAD - Odbor za spoljne poslove Skupštine Srbije nije usvojio rezoluciju o usklađivanju spoljne politike sa EU po pitanju sankcija Rusiji, koju je predložio predsednik tog odbora i poslanik opozicione Stranke slobode i pravde Borko Stefanović. Sednica odbora sa ovim predlogom bila je zakazana u decembru 2022, ali je tada članovima odbora falio jedan papir - dokument MSP o usklađenosti spoljne politike sa EU - i sednica je zato odložena. Na današnjem glasanju, za uvođenje sankcija Rusiji je glasalo dvoje od 15 prisutnih članova odbora, jedan je bio protiv, a 12 uzdržano.
Poslanici su odbacili i predloge rezolucija desnih opozicionih stranaka Dveri i Zavetnika - o novoj spoljnoj politici, zabrani korišćenja jednostranih sankcija kao instrumenta u spoljnoj politici, kao i rezoluciju o jačanju saradnje sa Rusijom. Većina poslanika bila je uzdržana prilikom glasanja i o ovim predlozima.
Predlagač rezolucije Borko Stefanović kazao je da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, jer je to u interesu njenih građana koji su na izborima decenijama unazad, glasali za proevropske stranke i time potvrđivali evropsku orijentaciju zemlje.
Rezolucijom je predložio da Vlada Srbije odabere neki od postojećih 10 paketa sankcija EU Rusiji i da se sa tim usaglasi, jer "Srbija plaća visoku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji". Sa druge strane, smatra da to ne bi bio slučaj u odnosima sa Moskvom.
„Srbija ne bi narušila svoje interese, jer ne postoje garancije koje pokazuju da bi Rusija un Savetu bezbednosti UN glasala drugačije nego što to nalažu njeni sopstveni interesi, a ne emocije“, kazao je Stefanović aludirajući na Kosovo, i dodao da "politička neutralnost ne postoji - pogotovo za zemlju kandidata za EU".
Ne propustite: Da li se promenio odnos Srbije i Rusije posle godinu dana rata u Ukrajini?Marina Raguš, članica odbora iz redova Srpske napredne stranke, argumentovala je nije u interesu Srbije da uvodi Rusiji i da to nije u skladu sa postojećim zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost iz februara 2022. kojima se osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali se takođe kaže da neće biti uvođenja sankcija Rusiji.
"Dok se opet ne sastane Savet za nacionalnu bezbednost i dok se ne proceni da se bližimo crvenim linijama u smislu opstanka građana Srbije i srpskog naroda, ovi zaključci koje je usvojila Vlada ostaju na snazi, to je naša državna politika i obavezuje sve nas. Ko govori kontra ovoga, govori kontra ove politike".
Raguš je istakla da Srbija "neće zbog pritisaka kvariti tradicionalno prijateljske odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom, i nikome se neće pravdati".
Lider Dveri Boško Obradović, takođe smatra da Srbiji nije u interesu da uvede sanckije Rusiji jer će sama trpeti posledice zbog toga. On predlaže prekid evropskih integracija Srbije jer, kako kaže, izgubile su svaki smisao.
"Nema pomaka u integracijama, EU nas i ne želi kao člana i stalno nas uslovljava. Mi ovde kandidujemo prekid evropintegracija i predlažemo bilateralnu saradnju sa EU u sopstvenom interesu, Ugovor bez članstva, na način koji imaju Švajcarska, Norveška i Island", rekao je lider Dveri i dodao da je neprihvatljivo što će Srbija održati vojne vežbe sa NATO-om u junu, jer time krši moratorijum i vojnu neutralnost.
Ne propustite: Šta se zna o Vagner grupi i regrutaciji u SrbijiNjegov kolega Ivan Kostić kaže da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo "dobrovoljno samoubistvo, jer bi Rusija digla cenu gasa, a onda bi rashodna strana srpskog budžeta porasla četiri puta".
I Narodna stranka je protiv sankcija Rusiji, kaže Sanda Rašković Ivić, i dodaje da "Srbija nije u opasnosti da izgubi strane investitore jer tu nisu došli giganti, već male firme koje plaćaju radnu snagu pet puta manje i na prvom mestu im je profit". Ona je takođe istakla da je Rusija štitila interese Srbiije u Savetu bezbednosti UN 2007. i 2015. godine.
Đorđe Miketić, član poslaničke grupe Moramo-Zajedno, podsetio je da se njegova stranka još u kampanji zalagala za uvođenje sankcija Rusiji i istakao da je to i pitanje vrednosti.
"Uvođenje sankcija Rusiji nije samo pitanje usklađivanja spoljne politike sa EU, već je interes Srbije i patroitski čin građana Srbije. Ovde treba da budemo hladne glave, da kažemo da nam je Rusija uvela sankcije, da gas plaćamo skuplje nego evropske zemlje koje su uvele snakcije Rusiji. Mi ne možemo agresiju jedne zemlje na drugu da branimo time da režimu u Moskvi ne uvidomo sanckije jer će Gasprom da nas „odere“ za gas".
Osim Stefanovića i Miketića, za uvođenje sankcija Rusiji izjasnio se predstavnik Pokreta slobodnih građana, Natan Albahari.
Odbor za spoljne poslove je trebalo da o sankcijama Rusiji raspravlja krajem prošle godine. Ta sednica je prvo otvorena za javnost, pa je bila zatvorena, pa otvorena i na kraju odložena - jer su članovi odbora iz SNS rekli da nedostaje dokument Ministarstva spoljnih poslova o usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU, i sednica je odložena. Predsedavajući odbora, Borko Stefanović, tvrdio je tada da je moguća opstrukcija od strane vlade, koja nije dostavljala dokument skupštinskom odboru.
Hil: Srbija sama odlučuje o sankcijama
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je na Srbiji da sama donese odluku o sankcijama Moskvi zbog invazije na Ukrajinu i ocenio da bi o tome trebalo da postoji javna rasprava, prenosi FoNet.
“Evropska unija je jedinstvena u podršci Ukrajini, a element toga je jasna poruka da ne prihvatamo zločine Rusije nad susedom. Svi treba da Rusiji upute jasnu poruku da je njeno ponašanje neprihvatljivo civilizovanom svetu”, ocenio je Hil.
SAD i EU su više puta pozvale Srbiju da se priključi Zapadu po pitanju sankcija Rusiji, a Evropski parlament je u rezolucijama i zvanično uslovio dalji napredak Beograda usaglašavanjem sa spoljnom politikom Brisela.