Odlaganje dijaloga odgovara i Beogradu i Prištini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači sa visokom predstavnicom Eu Federikom Mogerini u Briselu, u martu ove godine

Šef delegacije Kosova u tehničkom dijalogu sa Srbijom Avni Arifi odbio je poziv Evropske unije za učešće na sastanku u četvrtak i petak u Briselu o Zajednici srpskih opština. Iz Beograda poručuju da je odbijanje dijaloga od strane Prištine opasno i neodgovorno.

Kako prenose prištinski mediji, šef delegacije Kosova u tehničkom dijalogu sa Beogradom Avni Arifi rekao je da Kosovo neće učestvovati u dijalogu, dok Srbija ne ispuni sve prethodno postignute briselske dogovore, posebno onaj koji se odnosi na energetiku.

S druge strane, šef beogradske delegacije u dijalogu sa Prištinom Marko Đurić naveo je u saopštenju za javnost da “glavni pregovarač Prištine otvoreno i javno govori da Prišina nema nikakvu nameru da sprovodi obaveze koje je preuzela i time dokazuje da vlasti u Prištini misle da im je apsolutno sve dozvoljeno”.

Politikolog Stefan Filipović za Glas Amerike kaže da je potez Prištine o trenutnom prekidu dijaloga očekivan i da je - kako kaže - u skladu sa dugoročnim i dobro promišljenim planom i strategijom koja se sprovodi taksativno.

„Zašto ta strategija može da se sprovodi taksativno? Zato što iza nje stoje garancije i stoji podrška, nedvosmisleno Sjedinjenih Američkih Država, i onako statusno neutralno, na samo briselski način - Brisela. Inače obe strane podržavaju tu političku agendu, ja bih rekao dugoročnu strategiju Kosova, kako da dođe do punog priznanja nezavisnosti i suverenosti od strane Beograda i stolice u Ujedinjenim nacijama, koja je uslovno vezana za Beograd“, smatra Filipović.

I Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog foruma smatra da i Prištini i Beogradu odgovara odaganje dijaloga, jer su - prema njegovim rečima - obe strane u krizi.

„Srpskoj strani sledi konačan odgovor na pitanje da li prihvata da prizna nezavisnu državu Kosovo kroz obavezujući sporazum koji treba da se potpiše ili ne. Tako da se radi o uzorčno posledičnim vezama tome da jedni drugima nameštaju situaciju kako bi se taj dijalog prolongirao, jer ni jednoj ni drugoj strani ne odogovara da se nastavi. Priština čuva taj krajnji dogovor o Zajednici srpskih opština kao argument za pritisak na Beograd da se prizna nezavisna država Kosovo", kaže Trajković.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Igor Šoltes rekao je u sredu da dijalog Prištine i Beograda mora u skorije vreme biti nastavljen i da treba ići u smeru sklapanja sporazuma, koji je prihvatljiv za obe strane.

Pored odbijanja šefa prištinske delegacije da učestvuje u nastavku tehničkog dijaloga sa Beogradom, premijer Kosova Ramuš Haradinaj povukao je iz skupštinske rasprave i predlog Platforme za dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, zbog kako je naveo velikog interesovanja za raspravu u političkim strankama, u parlamentu i među građanima.

Šta kažu građani?

Građani Prištine i Gračanice Albanci i Srbi različito tumače potez Prištine o trenutnom prekidu dijaloga sa Beogradom.

Albanci

“To ne zavisi ni od Prištine, ni od Beograda, od sasvim treće strane zavisi i oni se ne pitaju uopšte“.

“Sad niko nikoga ne pita, niko ništa ne zna, samo očekuju na gotovo. Šta ima da se razgovara sa njima? Ni jedni ni drugi nisu na zemlji, nego na nebu skroz. Od toga svega ništa nema“.

Srbi

„Smatram da je to nepotebno i za srpski i za albanski narod i treba prići pregovorima, razgovorima i da se jednom reši to pitanje“.

„Pa to je normalna stvar za Prištinu. Zato što su oni konstruisani za to, oni dobijaju naređenje, oni rade po naređenju, ne po svom mišljenju, nego drugi razmišljaju o njima“.