Naučnici kažu da se u Meksičkom zalivu trenutno odvija najgora ekološka katastrofa. Naftna mrlja sada zahvata područja sa gustim plitkim i dubokim kolonijama korala, koje imaju važnu ulogu u reprodukciji i rastu ribljih vrsta. Mnoge od tih kolonija se formiraju stotinama godina.
Na najnovijem snimku Meksičkog zaliva, načinjenim sa satelita NASA-e, vidi se sve veća naftna mrlja i impresivni korali, na dubini od nekoliko stotina metara, koji se sada nalaze ispod nje.
Drugi snimci istog područja su napravljeni pre šest meseci, tokom naučne ekspedicije pod pokroviteljstvom Nacionalne uprave za okeanografska i atmosferska istraživanja, koja se bavila kolonijama korala u dubokim vodama.
Keki Endrus radi u administraciji kao menadžerka programa za Očuvanje koralnih sprudova.
„Tek smo zagrebali površinu u razumevanju njihovog ekološkog uticaja na širi ekosistem u Meksičkom zalivu. Jasno je da ribe vole da plivaju oko njih, ali uistinu znamo premalo o koralnim resursima širom Meksičkog zaliva. Oni su duboko i uglavnom su nepristupačni.“
Endrus dodaje da korali u dubokim vodama ne formiraju sprudove poput onih u plićaku. Za njihovo proučavanje neophodna su skupa podvodna vozila.
„Oni su u suštini tamo gde se u ovom trenutku pojavio odsjaj na vodi“, kaže Keki Endrus.
Naučne studije ukazuju da kolonije korala čine samo jednu desetinu jednog procenta okeanskog dna. Medjutim, oni predstavljaju sredinu za mrešćenje oko 25 odsto morskih vrsta.
„Ova mesta su zaista neverovatna. Ovi korali u dubokim vodama ulaze u red organizama koji najduže žive na planeti. Moguće je da su neki od njih stariji od četiri hiljade godina“, ističe Endrus.
Naučnici kažu da je teško proceniti potencijalnu štetu za korale u dubokim vodama, jer se ovakva naftna mrlja nikada nije dogodila.
Pomoćnik direktora Nacionalne uprave, Kreg Meklejn, posmatrajući video snimak nafte koja kulja, kaže da se sirova nafta najvećim delom diže na površinu.
„To je relativno novo naučno istraživanje kojim se procenjuje šta se događa sa naftom koja se izliva na dubini od 1524 metara na putu do površine, kako se širi i kako se bakterije u prirodnoj sredini odnose prema njoj.“
Naučnici u Nacionalnoj upravi kažu da vrsta nafte i trajanje direktnog kontakta sa koralima, mogu da odrede koliko korala će da preživi. U ovom trenutku, to ne može da se proceni.