Stanovnici ravničarske države Oklahome pokazali su da su odlučni u suočavanju sa katastrofama - i prirodnim i ljudskim.
Stanovnici ravničarske države Oklahome pokazali su da su odlučni u suočavanju sa katastrofama - i prirodnim i ljudskim. U snažnom tornadu koji je nedavno protutnjao kroz Mor, predgradje Oklahoma Sitija, poginulo je 26 ljudi i dece. Medjutim, meštani Mora poneli su se u skladu sa onim što je već poznato kao „standard Oklahome“.
U ruralnoj Oklahomi, Tod Moldin je izgubio kuću i kamion.
„Već sam imao tri bliska susreta, ovo je bio treći i tornado me je stigao.“
Takva odlučnost sa dozom humora je ono čemu se ljudi dive kod stanovnika Oklahome.
U ovom uništenom susedstvu u predgradju pod imenom Mor, većina planira ponovo da sagradi kuće i ostane.
Ovo nije prvo suočavanje Oklahome sa tragedijom. Pretrpela je više nesreća po stanovniku od ijedne druge država, s tim što sve nisu bile prirodne katasrofe.
Devetnaestog aprila 1995, ispred Federalne zgrade Marej u Oklahoma Sitiju, dogodila se eksplozija u kojoj je poginulo 168 ljudi. Timotiju Mekveju je kasnije suđeno, proglašen je krivim za taj zločin i pogubljen.
Stanovnici Oklahome su se udružili da pomognu žrtvama i kasnije podigli ovaj spomenik, sa redovima metalnih stolica na prostoru na kojem je bila zgrada.
Vodič Su Kreg objašnjava simboliku spomenika.
„Tu je 168 stolica, jedna za svaku osobu, a pri dnu su urezana imena.“
Su Kreg se dobro seća tog dana, mada u to vreme nije bila u Oklahoma Sitiju.
„Bila sam učiteljica u školi u Moru, koji je prošlog ponedeljka zahvatio tornado.“
Reagovanje na bombaški napad je uspostavilo takozvani „standard Oklahome“, koji je prošle nedelje pomenuo i predsednik Obama prilikom obilaska Mora.
„Ovo područje je doživelo više teškoća nego što je uobičajeno, ali su ljudi ponosni na ‘standard Oklahome’, odnosno činjenicu da mogu da prevazidju katastrofe i iz njih izadju jači.“
„Standard Oklahome“ je bio očigledan i posle tornada. Volonteri su dojurili sa hranom, vodom i drugim potrepštinama. Džoi Din, koji se priprema za baptističkog sveštenika, kaže da je to tipično ponašanje za gradjane Oklahome.
„Kad god se dogodi katastrofa, zasučemo rukave i želimo da pomognemo. Ne zadržavamo se u kućnom komforu, nego stvarno želimo da dođemo i pomognemo komšijama.“
Tu pomoć cene žrtve kao što su Bruklin Pirs i njena porodica.
„Oklahoma je izuzetno mesto za život i stanovnici se zaista brzo udružuju i dobro obavljaju posao.“
Državni zvaničnici su zadovoljni. Medjutim, kažu da iz svake nesreće izvuku lekciju da bi naredni put bili spremniji. Ljudi će na posletku da obnove grad i nastave život, ali kao što pokazuje spomenik žrtvama bombaškog napada, u svom srcu će zadržati sve koje su izgubili.
U ruralnoj Oklahomi, Tod Moldin je izgubio kuću i kamion.
„Već sam imao tri bliska susreta, ovo je bio treći i tornado me je stigao.“
Takva odlučnost sa dozom humora je ono čemu se ljudi dive kod stanovnika Oklahome.
U ovom uništenom susedstvu u predgradju pod imenom Mor, većina planira ponovo da sagradi kuće i ostane.
Ovo nije prvo suočavanje Oklahome sa tragedijom. Pretrpela je više nesreća po stanovniku od ijedne druge država, s tim što sve nisu bile prirodne katasrofe.
Devetnaestog aprila 1995, ispred Federalne zgrade Marej u Oklahoma Sitiju, dogodila se eksplozija u kojoj je poginulo 168 ljudi. Timotiju Mekveju je kasnije suđeno, proglašen je krivim za taj zločin i pogubljen.
Stanovnici Oklahome su se udružili da pomognu žrtvama i kasnije podigli ovaj spomenik, sa redovima metalnih stolica na prostoru na kojem je bila zgrada.
Vodič Su Kreg objašnjava simboliku spomenika.
„Tu je 168 stolica, jedna za svaku osobu, a pri dnu su urezana imena.“
Su Kreg se dobro seća tog dana, mada u to vreme nije bila u Oklahoma Sitiju.
„Bila sam učiteljica u školi u Moru, koji je prošlog ponedeljka zahvatio tornado.“
Reagovanje na bombaški napad je uspostavilo takozvani „standard Oklahome“, koji je prošle nedelje pomenuo i predsednik Obama prilikom obilaska Mora.
„Ovo područje je doživelo više teškoća nego što je uobičajeno, ali su ljudi ponosni na ‘standard Oklahome’, odnosno činjenicu da mogu da prevazidju katastrofe i iz njih izadju jači.“
„Standard Oklahome“ je bio očigledan i posle tornada. Volonteri su dojurili sa hranom, vodom i drugim potrepštinama. Džoi Din, koji se priprema za baptističkog sveštenika, kaže da je to tipično ponašanje za gradjane Oklahome.
„Kad god se dogodi katastrofa, zasučemo rukave i želimo da pomognemo. Ne zadržavamo se u kućnom komforu, nego stvarno želimo da dođemo i pomognemo komšijama.“
Tu pomoć cene žrtve kao što su Bruklin Pirs i njena porodica.
„Oklahoma je izuzetno mesto za život i stanovnici se zaista brzo udružuju i dobro obavljaju posao.“
Državni zvaničnici su zadovoljni. Medjutim, kažu da iz svake nesreće izvuku lekciju da bi naredni put bili spremniji. Ljudi će na posletku da obnove grad i nastave život, ali kao što pokazuje spomenik žrtvama bombaškog napada, u svom srcu će zadržati sve koje su izgubili.