Ovog januara, Albanke na Kosovu koje su silovali srpski vojnici za vreme oružanog sukoba 1998 i 99. godine, počele su da dobijaju odštetu za svoje patnje. O toj temi se ćutalo već skoro dve decenije, a same žene oklevaju da ispričaju svoje priče iz straha da će biti marginalizovane, žigosane i odbačene od društva. Organizacija Amnesti Internešnl ističe da pravda još nije zadovoljena u slučaju nekih od najranjivijih preživelih. Novinarke albanske redakcije Glasa Amerike Edira Blaca i Keida Kostreći prenose da je trauma deo svakodnevnog života tih žena, a samo nekoliko počinilaca je do sada osuđeno zbog svojih zločina.
“Odveli su nas u napuštenu kuću, bez vrata i prozora. Stavili su mene i moju sestru u jednu sobu. U hodniku sam videla drugu ženu, i još dve žene u drugoj sobi. Mogla sam da čujem muža kako vrišti jer su ga tukli metalnom šipkom. Bila sam rastrzana – da li da potrčim prema mužu ili sestri. Sestra je bila tu ispred mene”, ispričala je za Glas Amerike Drita.
Drita – što inače nije njeno pravo ime – i njena sestra su među 20.000 žena koje su silovali srpski vojnici za vreme rata na Kosovu. Drita je izjavila za Glas Amerike da je posle silovanja izgubila bebu a muž joj je nekoliko godina kasnije umro od zdravstvenih problema izazvanih prebijanjem.
Ambasadorka Kosova u SAD, Vljora Čitaku nastoji da skrene pažnju na to pitanje.
“Veoma često, ako ne i uvek – te žrtve nose na ramenima ne samo teret bola nego i srama.”
“Drita” kaže da apsolutno niko u njenoj široj porodici ne zna šta joj se dogodilo.
“Ne bih mogla da preživem. Uz stigmu, uz sve predrasude, ne bih mogla da se suočim sa ljudima kada bi znali sta se dogodilo.”
Amnesti Internšenel navodi da ni administracija UN niti EULEX nisu priveli pravdi nijednog od silovatelja a 18 godina kasnije – nije ostalo mnogo dokaza.
“Zato pozivamo na reforme sistema pravosuđa koji će zaštiti svedoke ako istupe, koji će ih podržati ako odluče da prođu kroz sudski process u ovoj fazi”, ističe Sian Džons iz Amnesti Internšnela.
Kao preživela žrtva seksualnog nasilja, Drita će u januaru početi da dobija odštetu od 230 evra mesečno, što pozdravlja jer više neće morati da traži milostinju. Ali ona i dalje moli za drugu vrstu podrške – emotivnu i psihološku.
“Jer za nas, čak i ako dobijemo milione, to što se dogodilo pratiće nas celog života. To nam je urezano u duši jer ne može da nam se izbriše iz mozga. Istorija je istorija.”
Tek 1994, oko 46 godina nakon što su UN jednoglasno usvojile Konvenciju o genocidu, silovanje je zvanično kategorisano kao čin genocida, što je ključni korak da bi žene sa Kosova bile uključne u kategoriju žrtava rata.