Prirodnjački muzej u Beogradu saopštio je da je na Staroj planini otkrivena nova vrsta biljke za Srbiju - patuljasta efedra (Ephedra distachya L.). U maloj populaciji, na površini od oko 200 kvadratnih metara, konstatovano je jedva 70 jedinki ove vrste.
Efedru je u podnožju Stare planine u okolini Knjaževca, u zaštićenom području parka prirode, pronašao dr Marjan Niketić, muzejski savetnik i srpski botaničar, a svoje otkriće nedavno je objavio u naučnom časopisu "Botanica Serbica".
dr Marjan Niketić, muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu
Iako je odavno poznato da su efedre rasprostranjene u toplijim i suvljim delovima Balkanskog poluostrva, pa i u susednim zemljama, za postojanje predstavnika ovog roda u flori Srbije nije bilo ni nagoveštaja.
Patuljasta efedra ima status retke i ugrožene vrste. Značajan faktor ugrožavanja je i zarastanje staništa, a potencijalno može biti i sakupljanje.
Zarad očuvanja ove vrste i njenog staništa, u saradnji sa nadležnim institucijama, uskoro će biti preduzete i konkretne mere zaštite, navedeno je u saopštenju Prirodnjačkog muzeja.
Patuljasta efedra na obroncima Stare planine
U narodu ih zovu vilina brada, metlina, kositernica ili vlasac, a zajednički latinski naziv im je Ephedra L.
Pomenuta grupa biljaka kojoj ove vrste pripadaju drevnog je porekla i nastala je pre oko 250 miliona godina, što znači da je starija od dinosaurusa, četinara, cvetajućih biljaka, a prema nekim nagoveštajima od te grupe su se čak kasnije odvojili i ginko i cikas palme.
Ovo ime je poznato i po lekovitom alkaloidu efedrinu, koji se nekada iz njih dobijao, a danas se proizvodi sintetičkim putem.