Naučnici su izrazili iznenađenje zbog brzine kojom se otpornost na antibiotike širi sa životinja na ljude. Novo istraživanje pokazalo je kako se, po svemu sudeći, otpornost mikroorganizama na ključni lek proširila sa farme svinja u Kini i uticala na ljude i životinjske vrste širom sveta. Sve to, kako izveštava novinar Glasa Amerike Henri Ridžvel, za samo nekoliko godina.
Kolistin je lek, koji se koristi kao poslednja šansa za spasavanje života ljudi, kada su svi ostali lekovi nedelotvorni.
“Bio je malo korišćen u bolnicama. Onda se pojavila zabrinutost zbog toksičnosti i sporednih efekata. Posle je većinom korišćen u poljoprivredi, kod svinja i malo kod pilića. Međutim, odnedavno, kako imamo sve manje lekova, ljudi su počeli da budu više zainteresovani da koriste Kolistin i bio je upotrebljavan veoma često, u poslednjih pet do 10 godina na klinici”,objašnjava Fransoa Balu, direktor instituta za genetiku sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Ali čak i taj moćni antibiotik gubi svoju moć.
Smrtonosni patogeni kao što su ešerihija koli ili salmonela mogu da mutiraju i razviju otpornost na lekove. Najnovija studija koju je predvodio doktor Balu na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ustanovila je brzinu kojom se mutirani gen, koji daje otpornost na Kolistin, pojavio sredinom 2000-ih godina.
“Pojavio se samo jednom. I prešao je najverovatnije sa svinja, verovatno u Kini i proširio se veoma brzo po svetu. I takođe se proširio na različite vrste i pogodio ljude. Sada ga možemo pronaći u većini glavnih patogena sa kojima se suočavamo u bolnicama i nalazi se svuda”.
Otpornost je čak pronađena u patogenima u morskoj vodi na brazilskim plažama. Najnovija studija bavi se samo jednim otpornim genom. Mnogi patogeni razvijaju drugačije vrste otpornosti.
Glavni zdravstveni zvaničnik u Velikoj Britaniji Sali Dejvis upozorila je nedavno da otpornost na antibiotike može da dovede do “kraja moderne medicine”.
“Pomislite na najčešće operacije, carski rez, zamenu kukova. One bi mogle da budu mnogo rizičnije, kada ne bismo imali delotvorne antibiotike. Superbakterije ubijaju i ima ih sve više”.
Naučnici rade na poboljšanju delotvornosti postojećih lekova, kao što je Kolistin, kako bi im dali dodatnu moć protiv otpornih patogena. Dugoročno gledano, istraživači kažu da su potrebne dodatne investicije u razvoj novih lekova, uz to da se ponovo razmotre načini na koji se antibiotici koriste u poljoprivredi i u bolnicama.