Svet insekata još uvek je pun misterija, pogotovo kad se radi o smrtonosnim bubama. Jedna grupa naučnika u Velikoj Britaniji trenutno radi na sastavljanju „hemijske biblioteke“ peptida koji se nalaze u otrovu smrtonosnih insekata, u nadi da će da pronađu lek protiv superbakterija otpornih na antibiotike.
Većina plastičnih kutija u kojima živi oko 400 insekata, imaju zlokobnu oznaku lobanje sa dve prekrštene kosti, što znači da je njihov ujed ili veoma bolan ili smrtonosan. Otrov koji ispuštaju sastavljen je od stotina hemikalija od kojih svaka ima svoj cilj i način na koji deluje, te su zbog toga izuzetno zanimljive za medicinska istraživanja.
“Neki od njih ubijaju bakterije poput ešerišije koli i stafilokoke, što je trenutno veroma relevantno s obzirom da savremeni lekovi prestaju da deluju. Takođe smo pronašli otrove koji modifikuju i uništavaju ćelije raka”, kaže upravni direktor kompanije "Venomtech" Stiven Trim.
Pronalaženje novih načina za neutralisanje bakterija postalo je zadatak od ogromnog značaja zbog prevelikog korišćenja antibiotika i pojave superbakterija, kao što je tuberkuloza koja je postala otporna na tradicionalne lekove.
Otrov životinja već se koristi u medicine, ali sa oko 100 hiljada različitih otrova iz životinjskog sveta, još mnogo toga je neotkriveno. Trim kaže da istraživači iz “Venomtecha” pokušavaju da izoluju i naprave spisak sastavnih delova tih otrova kako bi pronašli one od kojih mogu da se naprave novih lekovi.
“Postupak Venomtecha je da rastavi otrove na njihove sastavne delove i da ih usmere na odgovarajuće bolesti. Ovaj tim otkriva lek tako što upotrebljava odgovarajući otrov za određenu bolesti i tako uvećavamo uspeh, a svaki uspeh predstavlja peptid od kojeg bi mogao da se napravi lek”.
Insekti se dobro hrane kako bi proizvodili što je moguće više otrova, koji se iz njih izvlači tako da im ne nanosi povredu.
“Damo im anesteziju što je i za nas bezbednije jer su nepokretni te ne mogu da nas ujedu. Ali to je dobro i za insekte. Zatim uz pomoć veoma malih električnih talasa stimulišemo njihove mišiće i stisnemo žlezdu, i tako dobijemo veoma malu količinu otrova”, navodi Trim.
Razdvajanje na delove obavlja se procesom iz dve faze, koji se zove tečna visokonaponska hromatografija, iz koje se dobija oko 100 proteina po jednoj količini otrova. Svaki protein sadrži između jednog i pet molekula, od kojih bi u budućnosti mogao da se dobije novi lek.