U Beogradu je održan sastanak predstavnika inicijative Otvoreni Balkan - predsednika Srbije Aleksandra Vučića, albanskog premijera Edija Rame i zamenika premijera Severne Makedonije Nikole Dimitrova. Zvaničnici su se sastali sa privrednicima iz regiona i predstavnicima američkog Atlantskog saveta, a fokus sastanaka je bio na tome da se otklone nedostaci na terenu i primeni ono što je do sada dogovoreno.
Otvoreni Balkan je inicijativa koja je zamenila mini-Šengen, a cilj je da se zemlje u regionu bolje ekonomski povežu. Trenutno su članice Srbija, Severna Makedonija i Albanija, a van su Crna Gora, BiH i Kosovo.
Na kraju dana, predstavnici Otvorenog Balkana potpisali su Zajedničku izjavu u kojoj se navodi da je "EU potvrdila nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali da su kapacitet EU, debate među državama članicama i bilateralni odnosi, omeli stvarni napredak regiona ka EU".
"Na papiru, politika proširenja ostaje aktivna. U praksi, međutim, postoji rastuće razočarenje među građanima regiona u pogledu EU perspektive. Severna Makedonija je odličan primer neostvarenih obećanja Evropske unije. Njena Vlada se potrudila da ispuni uslove Brisela, samo da bi se našla izolovana i prepuštena da se nosi sa posledicama odluka EU. Ova oslabljena perspektiva evropskih integracija preti da nas ostavi više dezintegrisanima nego ikad. Osećaj je zajednički širom regiona", navodi se u saopštenju.
Članice Otvorenog Balkana konstatuju da je region "zaglavljen u dilemama same EU", te da bi bilo korisno uključiti region u razvoj trgovinske i poreske politike EU, ali i "više od toga - da se istraži zajedničko učešće u Šengenu i postepena integracija u jedinstveno tržište EU.
"Zapadni Balkan je spreman da se pokrene ubrzanim tempom. Treba ići napred. Tako i Evropska unija treba da se pokrene – prema Zapadnom Balkanu. Ostanak u praznom hodu nije opcija", piše u Zajedničkoj izjavi.
Članice inicijative Otvoreni Balkan navode da će produbljivati ekonomsku saradnju, te da pozivaju sve ostale zemlje Zapadnog Balkana da se pridruže inicijativi.
Koji su zaključci sastanaka?
Predstavnici tri zemlje članice razgovarali su prvo nasamo, a onda i sa privrednicima iz regiona i članovima vašingtonskog Atlantskog saveta. Nakon toga, Aleksandar Vučić, Nikola Dimitrov i Edi Rama održali su konferenciju za novinare na kojoj su istakli da su nezadovoljni time što dogovoreno nije i primenjeno na terenu.
"Ono što je frustrirajuće za sve nas je činjenica da i ono što se dogovorimo nismo mogli da implementiramo. Dogovorili smo formiranje Implementacionog saveta i objavićemo tačan sastav tog saveta", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je najavio je da će naredni sastanak biti u Tirani posle katoličkog Božića i da će biti potpisan sporazum o radnim dozvolama, jer je to "jedini način da se zadrže ljudi u regionu".
Predsednik Srbije je rekao da su vrata inicijative otvorena i Prištini i Podgorici i Sarajevu, i da je "dobrodošao ko želi, a ko neće - ne mora".
"Ne pada mi na pamet da se bilo kome za bilo šta pravdam, ni u EU, ni u regionu. Svi ste dobili jednu čistu, jednu dobru inicijativu. Mi ovo radimo zbog naših građana i zašto da se pravdamo za nešto dobro što radimo", rekao je Vučić i dodao da će sa Prištinom probleme rešavati kroz dijalog u Briselu.
Ne propustite: Đurđević: Važno da američke kompanije znaju da su dobrodošle na Balkan"Zbog čekanja na granici, mleko se pretvori u jogurt"
Albanski premijer Edi Rama kazao je da su privrednici jednoglasno podržali Otvoreni Balkan i tražili da se potpisano pretoči u "opipljivu realnost" na granicama.
"Imamo izvoznike iz Srbije i Severne Makedonije, koji izvoze sveže voće i povrće ili sveže mleko, i to su proizvodi koji ne mogu danima da stoje na granici. Nije moguće da dođete do granice u petak uveče i čekate do ponedeljka, mleko će se pretvoriti u jogurt".
Albanski premijer je rekao da Otvoreni Balkan nije suprotstavljen Berlinskom procesu, kao i da je "otvoren za sve države regiona", a ne samo za tri aktuelne članice.
Ne propustite: "Mini Šengen" preimenovan u "Otvoreni Balkan", Vučić najavio mogućnost ukidanja granica od 2023.Dimitrov: Severna Makedonija ostaje - čak i ako se promeni vlast
Zamenik premijera Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov kaže da je regionalna saradnja "mudar i evropski izbor". Dmitrov je došao umesto makedonskog premijera Zorana Zaeva, koji je podneo ostavku na tu funkciju posle poraza na lokalnim izborima.
"Na makedonskoj političkoj sceni imamo poprilično kompleksnu situaciju, ali ova inicijativa je važna i ne možemo sebi da dopustimo da budemo odsutni. Jedina održiva vizija za stabilan Balkan jeste ta gde su granice od manjeg ili nikakvog značaja".
Na pitanje da li će Severna Makedonija izaći iz Otvorenog Balkana ako na izborima pobedi opoziciona VMRO-DPMNE, Dimitrov je rekao da "većina makedonskih građana želi da ide napred i razvija regionalnu saradnju."
"Čak i da dođe do promene vlasti, mislim da će volja građana biti takva da mora da ide napred: znači, evropeizacija, jačanje ekonomije i bliska saradnja sa komšijama. Ne vidim nikakav rizik, za moju zemlju je važno da ostane deo ove inicijative".
Atlanski savet: Privrednici zainteresovani za manje granica
Na poziv lidera zemalja članica Otvorenog Balkana, samitu su prisustvovali i predstavnici američkog Atlantskog saveta. Kako za Glas Amerike kaže Damir Marušić iz te organizacije, oni su pozvali privrednike iz svih šest zemalja i razgovarali o digitalizaciji.
Your browser doesn’t support HTML5
Damir Marušić iz Atlantskog saveta o sastancima sa privrednicima na samitu Otvoreni Balkan u Beogradu
"Jer istina je, ako će nešto kao Otvoreni Balkan uspeti u srednjem i dugom roku, oni se moraju suočiti sa time da digitalizacija stvarno mijenja cijeli svijet. Nije samo pitanje o granicama i trgovini, već kako će se će se granice otvarati, kako će ljudi putovati lijevo ili desno, kakva će uopće trgovina postojati za 10-15 godina i kako osposobiti društvo da bude spremno za takve promene. Naši sastanci sa biznis liderima iz tehnoloških firmi su stvarno bili fenomenalni. I što je nama izašlo od toga je da ljudi koji u privatnom sektoru imaju puno entuzijazma o ideji da granica manje ima, ne da nestanu, ne da zemlje nestanu, ali da se spuste i da je lakše biznis raditi".
Marušić smatra da Otvoreni Balkan može imati dugoročnu perspektivu, uprkos problemima koji se pojavljuju na terenu.
"Problemi su u implementaciji, ali i politički. Imali su sada krizu u Makedoniji, to je malo podrmalo stvari, ali isto tako je važno da na kraju dana Makedonci se jesu pojavili i podržavaju dalje, čak i ako premijer Zaev nije bio tu. To isto pokazuje da to nije inicijativa koju su lideri izmislili i sami to guraju. Iz mog ugla, ova inicijativa ima perspektivu jer i privatni sektor, ali i šire, ljudi po vladama vide da nema alternative za nešto tako".