Trenutno u Srbiji boravi manje od 3.000 migranata, što je značajno manje u odnosu na prošlu godinu, kada ih je bilo oko 7.200, uključujući i one koji su bili smešteni u prihvatnim centrima, ali i one koji su boravili van tih ustanova, po hotelima, privatnim adresama i mestima neformalnih okupljanja.
Kako je pokazalo istraživanje, predstavljeno u publikaciji "Između zatvorenih granica", priliv izbeglica i migranata u Srbiju 2017. godine većinom se odvijao preko krijumčarskih mreža i puteva, a 95 odsto njih je najčešće došlo iz pravca Bugarske i Makedonije.
Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder kazao je da je danas situacija u Srbiji drugačija u odnosu na 2017. godinu, i da je to trend koji se vidi ne samo u Srbiji, već i na celom kontinentu.
"Bez obzira šta neki ljudi kažu, činjenica je da je 2018. godine dolazak migranata praktično upola manji od onoga što smo imali 2017. Važno je za nas da je migrantska kriza praktično završena,” kazao je Šoder.
Dodao je da neki van Srbije pokušavaju da izmisle da i dalje postoji migrantska kriza, koja ugrožava Evropu i kazao da su publikacije, kao što je ova koja je danas predstavljena, važne za rešavanje problema raspirivanja straha i zastrašivanja.
Upitan da li bi Srbija mogla da uzme svoje učešće u stvaranju velikog migrantskog centra, kojeg iz EU najavljuju da bi mogao da bude na Zapadnom Balkanu, Šoder je kazao da se to odnosi na teritoriju EU, a ne van Unije.
"Srbija je nedavno usvojila novi zakon o azilu, prema tome svi oni koji žele da dobiju međunarodnu zaštitu mogu da je zatraže i dobiju u Srbiji, ali istovremeno nema potrebe da Srbija zamenjuje neke mehanizme zaštite koji postoje u EU i mogu da se sprovedu tamo", kazao je Šoder.
Naveo je da se ne može pretpostaviti koliko će migranata poželeti da ostane u Srbiji i dodao da su mnogi migranti već po dve godine u Srbiji, te da su i deca krenula u školu, u čemu im je pomogla država, kao i da je srpski narod prema njima bio tolerantan i solidaran.
"Bitno je da pomognemo sada Srbiji i da je podržimo da sprovede zakone koji se tiču azila,” dodao je Šoder.
Pomoćnik u Komesarijatu za izbeglice i migracije Ivan Gerginov istakao je da je pre godinu i više dana u Srbiji bilo oko 8.000 migranata, te da je taj broj pre desetak dana pao na 2.500 hiljade.
"Sada opet nešto raste, a suština je čvrsta severna granica i mađarska politika", kazao je Gerginov i dodao da je pooštravanje politike prema migrantima u Mađarskoj dovelo do toga da ih u Srbiji i BiH bude 6.000.
Govoreći o integraciji migranata u društvo, Gerginov je kazao da je Srbiji nije problem što su ta lica druge vere, nacije ili boje kože, te da to može to da uredi i postoji zakonski i institucionalni okvir, kao i ljudske resurse koji to mogu da iznesu.
U graničnim delovima sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, prošle godine je dokumentovano preko 530 incidenata, u koje je bilo uključeno oko 6.000 ljudi koji su pokušavali da nastave svoj put dalje ka EU, a skoro 700 osoba vraćeno je u Srbiju iz te tri zemlje.
Tokom prošle godine, više od 1.900 slučajeva dece izbeglica i migranata koja putuju sama upućeni su centrima za socijalni rad, a identifikovano je i 27 slucajeva žrtava nasilja zasnovanog na rodu i polu, najčešće žena.