Iako zvanični rezultati opštih izbora u BiH još uvek nisu poznati, gotovo na svim nivoima jasni su pobednici glasanja obavljenog u nedelju. Analitičari u prvim reakcijama poručuju da uglavnom nisu iznenađeni rezultatima i da će se složena situacija u BiH nastaviti, uz sve veće prisustvo sve brojnijih stranih aktera.
Za urednika Vremena, Filipa Švarma, rezultati izbora u BiH nisu iznenađenje, zato što se "tamo još od 1995. i uspostave ove Bosne i Hercegovine, pa i pre toga, uvek glasa za nacionalnu opciju i u tom smislu nikakvih pomeranja nije bilo".
Rezultati izbora nisu iznenađenje ni za Cvijetina Milivojevića, novinara i analitičara, makar oni u srpskom i bošnjačkom nacionalnom korpusu. Kod Hrvata, međutim, Milivojević primećuje da je pobedio kandidat koji ne uživa većinsku podršku hrvatskog korpusa, i to glasovima bošnjačkih birača "kojima SDA nije glavni izbor", a zahvaljujući komplikovanoj izbornoj geometriji i inženjerstvu.
On smatra da je to bio svojevrsni nedostatak političkog "fer pleja", jer bi trebalo da su Bošnjaci glasali između kandidata za člana predsednika iz redova bošnjačkog naroda. Time ne samo da je onemogućena pobeda predstavnika HDZ-a Dragana Čovića, nego i Denisa Bećirovića, koji je imao šanse da uđe u Predsedništvi kao predstavnik Bošnjaka.
"Gužva" među stranim faktorom
Ono što nije dobro, nastavlja Milivojević, su optužbe za mešanje u izbore, koje su se pokazale kao tačne. Mešale su se ne samo stranke, nego i zvanična Hrvatska, zvanična Srbija, zvanična Turska, a mešale su se i zapadne zemlje poput Velike Britanije i Sjedinjenih Država, kao i Rusija.
"Interesne sfere se ponovo grade, neke već i cementiraju i potpuno je jasno da se osim najjačih međunarodnih faktora - SAD i EU, pojavljuju i najmanje dva nova igrača koji imaju svoju interesnu sferu u BiH" - Turska i Rusija. Podseća da je turski predsednik Redžep Tajip Eredogan ključni miting za dijasporu pre izbora u Turskoj održao u Sarajevu, dok Rusija više uopšte ne krije da joj je, preko Srbije, i Republika Srpska interesna sfera i da im je tamo favorit Mladen Ivanić.
Sa druge strane, Filip Švam povodom stranog mešanja kaže da su za to pre svega odgovorni narodi koji žive u BiH. "Čini se da su jazovi između tih naroda toliko ukopani, da svi traže svog tutora sa strane - bilo da je to za nekoga Rusija, za nekog drugog Turska, za nekog trećeg Sjedinjene Države i Evropska unija. Uglavnom, u učvršćivanju svojih nacionalnih pozicija svi se oslanjaju na nekog velikog brata. To naravno nije dobro, to će i dalje voditi BiH ka brojnim izazovima i neizvesnostima i dalje kopati nacionalne rovove. Bosnu i Hercigovinu, plašim se, čeka jedno neizvesno vreme", ocenio je Švarm.
Uvažiti želju naroda i - ništa na silu
Cvijetin Milivojević naglašava da nije fatalista i da Dejtonski sporazum - koji naziva životnim delom pokojnog Ričarda Holbruka, jer je iz krvavog rata bez apsolutno poraženog ili apsolutnog pobednika direktno uveo narode BiH u mir - predstavlja dobru osnovu za građenje relativno normalnog života u komplikovanoj tvorevini kakva je BiH.
"Vi ne možete na silu u BiH ispuniti ni jednu apsolutnu želju ni jednog naroda u BiH. Treba se vratiti na ono što zaista jeste Dejtonski sporazum i trezveno razmisliti šta sa Dejtonskim sporazumom. Može da živi samo ono oko čega se sva tri naroda dogovore, a oni su se o nečemu vrlo bitnom dogovorili: Da postoji mir između ta tri naroda, da postoji sloboda kretanja ljudi, roba i kapitala, relativno normalan život. Sve ostalo je politika", kaže Milivojević i zaključuje da se mora u miru uvažavati sve ono što je legitiman zahtev svakog od tri naroda.
Potrebno ostaviti predstavnicima narodima u BiH da na osnovu iskazane volje birača razmisle o tome kako žele da država funkcioniše. "Sve drugo bi bio pogrešan potez".