Jedan od najiskusnijih i najistaknutijih predstavnika Palestinaca i portparola njihovog cilja tokom više decenija spora sa Izraelom Saeb Erekat preminuo je u utorak pošto se razboleo od Kovida-19, saopštila je njegova porodica. Imao je 65 godina.
Erekat, koji je tečno govorio engleski jezik, uz svoj maternji arapski, bio je poznati portparol palestinskih lidera kao što su Jaser Arafat i Mahmud Abas, iako nikada nije bio ozbiljan kandidat da ih nasledi.
Erekat, generalni sekretar Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), potvrdio je 8. oktobra da se zarazio koronavirusom. Pre tri godine je u Sjedinjenim Državama imao transplantaciju pluća zbog koje mu je imuni sistem ostao ugrožen.
Preminuo je pošto je nekoliko nedelja hospitalizovan u medicinskom centru Hadasa u Jerusalimu. Porodica je saopštila da je preminuo od "komplikacija koje su posledica koronavirusa."
Foto: ARHIVA Palestinski predsednik Mahmud Abas i generalni sekretar PLO Saeb Erekat na Tridesetom arapskom samitu u Tunisu, 31. marta 2019.
Jedan od najmlađih članova palestinskog rukovodstva, Erekat je bio neobičan po tome što nije proveo decenije u egzilu sa Arafatom i Abasom, starijom generacijom frakcije Fatah, koja ima dominantnu ulogu u PLO.
Iako je bio dobro poznat u diplomatskim krugovima širom sveta i često se pojavljivao u međunarodnim medijima, što se tiče palestinske politike i diplomatije nije bio u prvom redu lidera.
Proteklih godina, Erekat je bio glavno palestinsko lice u verbalnom ratu sa Trampovom administracijom, zbog američkog plana prema kojem bi Izrael sačuvao kontrolu nad jevrejskim naseljima i velikim delovima okupirane Zapadne obale.
Međutim, ostao je zagovornik pregovora o stvaranju palestinske države pored Izraela, i nakon što su mirovni pregovori doživeli krah 2014.
Mlađa generacija Palestinaca sve više dovodi u pitanje da li je takva koegzistencija moguća, i umesto toga je sklonija "rešenju jedne države" u kojoj bi Izraelci i Palestinci živeli zajedno.
Ne propustite: Izraelski parlament odobrio novu vladu, otvoren put za aneksiju delova Zapadne obalePošto je tako često sedeo za pregovaračkim stolom naspram izraelskih lidera, Erekat je smatrao da je koncept jedne države neizvodljiv, svestan da ga Izrael odbacuje kao demografski rizik, budući da bi Palestinci u nekom trenutku postali većina. Njegova vizija dve države je jedino rešenje - tvrdio je.
"Ako ne ove godine, onda za pet, deset, pedeset. Nažalost, što duže to traje, biće više žrtava, više ljudi će biti ubijeno, biće više nasilja, više ekstremizma. Spasavanje života znači krenuti stazom dve države i to je moguće", izjavio je Erekat za Rojters u julu 2019.
Saeb Erekat umeo je da bude neprijatan i oštar kada bi ga neko kritikovao, ali se ipak često upuštao u debate sa kritičarima, uključujući i Izraelce.
Od Jerihona do Kemp Dejvida
U vreme kada se rodio - 1955. godine, porodica Saeba Erekata je živela u Abu Disu, selu u blizini Jerusalima. Zatim su se preselili u Jerihon u Jordanskoj dolini, i imao je 12 godina kada je Izrael zauzeo tu teritoriju zajedno sa ostatkom Zapadne obale u ratu na Bliskom istoku 1967. Napustio je Zapadnu obalu 1970-ih i otišao na studije u inostranstvu.
Nakon što je studirao političke nauke i međunarodne odnose na univerzitetu San Franciska i stekao doktorat iz mirovnih studija na Bredfordu u Britaniji, radio je kao predavač u Nablusu na Zapadnoj obali pre nego što je postao novinar.
ARHIVA: Izraelski premijer Ehud Barak, američki predsednik Bil Klinton i palestinski lider Jaser Arafat na samitu u Kemp Dejvidu 2000. godine.
Prvi put je postao poznat u međunarodnoj javnosti 1991, kada je imenovan za potpredsednika palestinskog pregovaračkog tima na Mirovnoj konferenciji u Madridu za vreme predsedništva Džordža Buša starijeg.
Pošto se Arafat vratio iz egzila sredinom 1990-ih, posle prelaznih mirovnih sporazuma, Erekat je nadzirao pripreme za izbore pod novoformiranom Palestinskom upravom, a i sam je izabran u parlament.
Bio je sve istaknutiji kao pregovarač i učestvovao na samitu u Kemp Dejvidu čiji je domaćin bio predsednik Bil Klinton 2000. godine.
Međutim, ti pregovori nisu bili uspešni i tri meseca kasnije je izbio drugi palestinski ustanak, što je dovelo do pet godina krvoprolića, a zagovornici pregovora o rešenju dve države su bili marginalizovani. Erekatova frakcija Fatah je 2006. godine oslabila, kada su izgubili izbore. Porazio ih je moćni unutrašnji rival, islamistička ekstremistička grupa Hamas, koja odbacuje mir sa Izraelom.
Godinu dana kasnije, Hamas je silom zauzeo pojas Gaze i zadao novi udarac kredibilitetu Fataha. Kako je Izrael kontrolisao istočni Jerusalim, a Hamas Gazu, Fatahu je ostala samo ograničena samouprava u delovima Zapadne Obale, među nekoliko desetina izraelskih naselja.
Ne propustite: Desetine Palestinaca povređene tokom obeležavanja godišnjice "Dana katastrofe"Palestinci su, takođe, postali sve više izolovani pošto su izraelski birači od 2009. godine uzastopno birali desničarske vlade koje je predvodio premijer Benjamin Netanjahu, dugogodišnji kritičar palestinskog rukovodstva.
Novi izazov se dogodio sa izborom predsednika Donalda Trampa 2016. Godinu kasnije Palestinci su obustavili pregovore sa Trampom, optužujući ga da je naklonjen Izraelu.
U poslednja tri meseca Erekatovog života, Palestinci su se suočili sa izmenjenim regionalnim prioritetima, kada su dve arapske zalivske države iznenada uspostavile diplomatske odnose sa Izraelom, iz zajedničkog straha od Irana i želje za povećanom trgovinom.
Kada je, godinu pre smrti, upitan da li postoji opasnost da centrizam u palestinskoj politici nestaje, Erekat je rekao za Rojters:
"To se dešava. Ovo su moji sinovi i kćeri i unuci. Gledaju me u oči i kažu - nisi uspeo, neka se borba promeni".
Međutim, odlučno je verovao da će, dugoročno gledano, njegova vizija odneti pobedu.
"Ideja o rešenju dve države nikada neće umreti", rekao je. "Nema druge opcije".