SAD očekuju da Beograd i Priština uprkos problemima nastave dijalog i nadaju se normalizaciji odnosa do kraja godine iako ne određuju posebne rokove, izjavio je u razgovoru za naš program Metju Palmer, vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara.
Palmer takođe ističe da Amerika ne vrši poseban pritisak na Beograd u smeru normalizacije odnosa, tačnije – da ga vrši na sve učesnike pregovaračkog procesa. U razgovoru sa Helenom Đorđević, američki diplomata izrazio je nadu da će dve strane prevazići tenzije nastale posle proterivanja srpskog zvaničnika Marka Đurića sa teritorije Kosova.
Palmer: Ovo je bio težak period u odnosima Srbije i Kosova i u procesu dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Mislim da je važno da se dve strane vrate za pregovarački sto u dijalogu što je pre moguće, pokušaju da stave događaje od pre tri nedelje iza sebe i gledaju napred, da pokušaju da pronadju način da ostvare napredak u dogovorenim ciljevima. Kada je reč o vremenskom okviru, da li mislim da normalizaciju treba ostvariti do kraja godine – bilo bi sjajno, mislim da postoji prilika za značajan napredak u dijalogu do kraja 2018. ako se obe strane posvećeno vrate procesu. Ako se to ne dogodi – tu smo na duže staze. Nadam da se da će dve strane moći da ostvare napredak, verujem da je to moguće, ali ne postavljam krajnji datum u smislu – dve strane moraju da do tog i tog datuma pronađu rešenje ili moramo da tražimo neki drugi način. Bićemo u ovome koliko god da treba.
Glas Amerike: Videli smo intenzivniju diplomatiju na Balkanu, vi ste posetili Beograd i Prištinu, nešto pre vas pomoćnik državnog sekretara Ves Mičel. U nekim medijima u Srbiji je to protumačeno kao vršenje pritiska na predsednika Vučića da radi na normalizaciji odnosa. Da li ste vršili pritisak na njega?
Palmer: Važno je imati na umu da su moja i poseta pomoćnika državnog sekretara Mičela Beogradu bile deo šire posete Zapadnom Balkanu. Ja sam takođe posetio Sarajevo i Prištinu, pomoćnik sekretara Mičel bio je u Skoplju, Prištini i Beogradu, posete se nisu odnosile samo na Beograd. Ako je reč o tome da li vršimo pritisak na predsednika Vučića, vršimo pritisak na sve uključene strane da se ponovo posvete dijalogu i krenu napred ka ostvarenju dogovorenih ciljeva. Važno je da se obe strane posvete procesu, urade ono za šta su odgovorne da bi se napredovalo ka uspešnom rešenju.
Glas Amerike: Da li mislite da Kosovo može da se nada u bliskoj budućnost da će dobiti stolicu u UN, odnosno da će Srbija odustati od svog protivljenja tome?
Palmer: To je svakako naš cilj. Nemam vremenski rok vezan za to, članstvo u UN je komplikovani proces, treba vremena da se ostvari, ali integracija Kosova u međunarodni sistem se nastavlja, nadam se da će se ubrzati i nadam se da će Kosovo u bliskoj budućnosti biti članica UN ali još jednom – nemamo neki zacrtani željeni datum u tom smislu, osim – što je pre moguće.
Glas Amerike: Dijalog Beograda i Prištine je poremetilo i ubistvo srpskog političara Olivera Ivanovića. Ubice još nisu pronađene. Kako komentarišete taj slučaj i koliko je važno pronaći odgovorne?
Palmer: Poznavao sam Olivera Ivanovića, smatrao sam ga prijateljem. Njegovo ubistvo je tragedija i događaj koji je naneo štetu šansama za mir i zajedništvo u regionu. Oliver je u čitavoj karijeri radio na tome da podrži zajedništvo među narodima regiona. Veoma je važno da se istraga nastavi, da se odgovorni pronađu i odgovaraju.
Glas Amerike: Srbija je dobila niske ocene u novom izveštaju Fridom Hausa, kritikovana između ostalog zbog pravosuđa i sputavanja nezavisnosti medija. Da li su to teme koje pominjete sagovornicima u Beogradu?
Palmer: Apsolutno. Imamo zajednički cilj sa Srbijom. Srbija želi da se pridruži EU i to nije naš cilj za Srbiju već njen cilj. Mi se slažemo sa tim ciljem, delimo tu ambiciju. To je dug i težak proces ali zahtevi za članstvo u EU su jasni. Radili smo programski i politički da pomognemo Srbiji da zadovolji te zahteve i uslove i napreduje ka članstvu, što uključuje snažnu podršku nezavisnom sudstvu i medijima, transparentnost i dobru upravu. To su vrednosti koje mi delimo sa Evropljanima i koje su temelj za prijem u EU.