Istraživači su ustanovili da na aerodromima u Njujorku, Los Anđelesu i Honoluluu bolesti mogu da se prošire mnogo agresivnije nego drugde.
Istraživači na Institutu za tehnologiju države Masačusets proučavali su ulogu aerodroma u širenju bolesti i pandemija. Oni su ustanovili da na aerodromima u Njujorku, Los Anđelesu i Honoluluu bolesti mogu da se prošire mnogo agresivnije nego drugde.
Aerodromi i avioni ne prenose samo ljude. Oni takođe prevoze bolesti kao što su grip, SARS i tuberkuloza.
„Trudim se da pred put primim vakcine i da nosim sredstvo za dezinfekciju ruku“, kaže Jata Montrel.
Ona putuje avionom u Hong Kong i Maleziju iz Los Anđelesa. Svaki put kada je na putu, zabrinuta je da se ne razboli.
Ako je verovati istraživačima na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (skraćeno Em Aj Ti), na nekim aerodromima u Sjedinjenim Državama bolesti se šire mnogo lakše. Naučnici su pratili obim saobraćaja, broj putovanja na dugim linijama i vezane letove s određenih aerodroma. Aerodromi „Džej Ef Kej“ u Njujorku i „Laks“ u Los Anđelesu najviše su rangirani na osnovu tih merenja.
Istraživač Ruben Huanes bio je iznenađen da se mnogo manji aerodrom u Honoluluu našao na trećem mestu, po svojoj sposobnosti da proširi zarazu.
U razgovoru za Glas Amerike preko Skajpa, Huanes objašnjava razloge za to.
„On se nalazi na sred okeana, tako da je svaki let s njega duga veza, kojom inficirani putnik može da veoma brzo prevali mnogo kilometara. I uprkos tome što je broj veza mali, za veliki broj njih završna destinacija su veliki aerodromi u Aziji ili Severnoj Americi“.
„Em Aj Ti“ je takođe uzeo u obzir putne navike pojedinaca: dužinu njihovih putovanja i noćenja između letova. Tomas Valente, profesor preventivne medicine na Univerzitetu Južne Kalifornije, kaže da studija predstavlja podsećanje da aerodromi mogu da prošire pandemije mnogo lakše od ostalih transportnih centara.
„Aerodromi pomeraju ljude, a kada ste na njima, imate vremena da čekate avion kako bi otišli, ili ako čekate nekoga, da sleti. Tako da je tu mnogo ljudi na maloj udaljenosti, koji čekaju da se stvari dogode“.
Ponekad, putnik se zarazi bolešću čije je poreklo daleko od njegove kuće.
„Ne samo što ćemo biti suočeni sa više epidemija, već smo svi globalno više rizična kategorija za stvari koje se događaju na drugim mestima“, kaže Valente.
Džonatan Semet je na čelu Instituta za globalno zdravlje na univerzitetu Južne Kalifornije.
„Brojne infekcije se šire samo zato što osobe dodirnu istu površinu koja je kontaminirana. Toaleti u avionima i ručke su mesta na kojima se infekcije mogu proširiti“.
Zdravstveni stručnjaci kažu da je redovno pranje ruku preventivna mera koju putnici mogu da preduzmu kako bi sprečili širenje bolesti kada su u avionu ili na aerodromu.
Profesor Ruben Huanes kaže da studija može da pomogne u prognoziranju načina na koji će se bolest proširiti u slučajevima pojave novih epidemija.
Aerodromi i avioni ne prenose samo ljude. Oni takođe prevoze bolesti kao što su grip, SARS i tuberkuloza.
„Trudim se da pred put primim vakcine i da nosim sredstvo za dezinfekciju ruku“, kaže Jata Montrel.
Ona putuje avionom u Hong Kong i Maleziju iz Los Anđelesa. Svaki put kada je na putu, zabrinuta je da se ne razboli.
Ako je verovati istraživačima na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (skraćeno Em Aj Ti), na nekim aerodromima u Sjedinjenim Državama bolesti se šire mnogo lakše. Naučnici su pratili obim saobraćaja, broj putovanja na dugim linijama i vezane letove s određenih aerodroma. Aerodromi „Džej Ef Kej“ u Njujorku i „Laks“ u Los Anđelesu najviše su rangirani na osnovu tih merenja.
Istraživač Ruben Huanes bio je iznenađen da se mnogo manji aerodrom u Honoluluu našao na trećem mestu, po svojoj sposobnosti da proširi zarazu.
U razgovoru za Glas Amerike preko Skajpa, Huanes objašnjava razloge za to.
„On se nalazi na sred okeana, tako da je svaki let s njega duga veza, kojom inficirani putnik može da veoma brzo prevali mnogo kilometara. I uprkos tome što je broj veza mali, za veliki broj njih završna destinacija su veliki aerodromi u Aziji ili Severnoj Americi“.
„Em Aj Ti“ je takođe uzeo u obzir putne navike pojedinaca: dužinu njihovih putovanja i noćenja između letova. Tomas Valente, profesor preventivne medicine na Univerzitetu Južne Kalifornije, kaže da studija predstavlja podsećanje da aerodromi mogu da prošire pandemije mnogo lakše od ostalih transportnih centara.
„Aerodromi pomeraju ljude, a kada ste na njima, imate vremena da čekate avion kako bi otišli, ili ako čekate nekoga, da sleti. Tako da je tu mnogo ljudi na maloj udaljenosti, koji čekaju da se stvari dogode“.
Ponekad, putnik se zarazi bolešću čije je poreklo daleko od njegove kuće.
„Ne samo što ćemo biti suočeni sa više epidemija, već smo svi globalno više rizična kategorija za stvari koje se događaju na drugim mestima“, kaže Valente.
Džonatan Semet je na čelu Instituta za globalno zdravlje na univerzitetu Južne Kalifornije.
„Brojne infekcije se šire samo zato što osobe dodirnu istu površinu koja je kontaminirana. Toaleti u avionima i ručke su mesta na kojima se infekcije mogu proširiti“.
Zdravstveni stručnjaci kažu da je redovno pranje ruku preventivna mera koju putnici mogu da preduzmu kako bi sprečili širenje bolesti kada su u avionu ili na aerodromu.
Profesor Ruben Huanes kaže da studija može da pomogne u prognoziranju načina na koji će se bolest proširiti u slučajevima pojave novih epidemija.