U Vašingtonu se u poslednje vreme mnogo govori o ruskom uticaju na Balkanu, a jedan takav skup, o metodama i rezultatima tog mešanja, održan je u utorak u Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins.
Učesnici - analitičari, predstavnici nevladinog sektora, bivši zvaničnici i predstavnici dijaspore govorili su o mehanizmima ruskog mešanja u svakoj od zemalja regiona.Kako je konstatovano, od političkih preko ekonomskih do kulturnih i medijskih mehanizama, Rusija nastoji da izaziva sumnju u zapadne integracije i podgreva teritorijalne sporove sa krajnjim ciljem da se preostale zemlje regiona spreče u pridruživanju NATO-u. Pokušaj puča u Crnoj Gori naveden je kao najdstrastičniji primer gde je krajnji cilj bila smena jednog režima.
Kada je reč o Srbiji, kaže Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, vrata ruskom uticaju su otvorena sve dok se tome ne protive ni vlast ni opozicija.
Your browser doesn’t support HTML5
Milić: Gazprom pravi paralelnu bezbednosnu strukturu u Srbiji
Učesnik iz Crne Gore koji je govorio na panelu, profesor Siniša Vuković, ističe da se mešanje Rusije nije završilo pokušajem državnog udara 2016, da su mehanizmi drugačiji i da postoji mogućnost da Rusija pokuša da se umeša i u naredne predsedničke izbore.
Your browser doesn’t support HTML5
Siniša Vuković: "Oštra moć" Rusije
Moderator panela, analitičar Danijel Server kaže za Glas Amerike da je Evropska unija svojom novom strategijom za proširenje uputila upravo odgovor na rusko mešanje i da Srbija i Crna Gora treba da iskoriste tu priliku.
Predsednik Nacionalne federacije američkih Hrvata, Stiv Rukavina, istakao je da Rusija pokušava da izvrši određeni ekonomski uticaj i u Hrvatskoj, navodeći primer kolapsa Agrokora, kada nije dozvoljeno da Rusija postane većinski vlasnik, već je postavljena državna uprava koncerna. Rukavina je dodao da je Hrvatska nedvosmisleno predana zapadnim vrednostima.
Meto Koloski, predsednik Ujedinjene makedonske dijaspore, podsetio je da je Rusija prva velika međunarodna sila koja je priznala Makedoniju posle proglašenja nezavisnosti 1991, dok su je SAD priznale tek 1994. U prvih 15 godina makedonske nezavisnosti, Makedonija i Rusija potpisale su nekoliko desetina sporazuma o saradnji.
Međutim, posle 2008. vidi se veće mešanje Rusije u Makedoniji, kaže Koloski, podsećajući da se 2015 udvostručilo osoblje ruske ambasade u Skoplju. On dodaje da je Rusija počela da koristi vakuum nastao kada se pojavilo razočarenje Makedonaca u SAD i EU, zato što su imali utisak da ispunjavaju sve što je Vašington očekivao od njih - od slanja vojnika u Avganistan do priznavanja Kosova - ali da zauzvrat ne dobijaju dovoljnu podršku u aspiracijama da se pridruže NATO-u i sporu sa Grčkom oko imena.
Ruski uticaj u Makedoniji sada se ogleda u raznim sferama - od energetike do kulture i religije, zaključuje Koloski.
Bivši ministar energetike i rudarstva Federacije BiH, Reuf Bajrović, kaže da je u Bosni i Hercegovini, Rusija efikasnija od zapada u dobijanju onoga što želi i da je, između ostalog zbog pasivnosti ili pogrešnih odluka evropskih institucija, BiH izgubila 12 godina i sada je na začelju kada je reč o upravop redstavljenoj evropskoj strategiji proširenja.
Jedan od ciljeva Moskve je da spreči ulazak preostalih zemalja regiona u NATO a najbolji način za to je raspirivanje teritorijalnih sporova, "jer bez jasno definisanih granica nema ulaska u Alijansu." Bajrović ne smatra da je kampanja širenja dezinformacija ključna za uspeh "ruskog modela" na Balkanu, ističući da je situacija mnogo kompleksnija.
On je naveo da Rusija metodično i postojano gradi paravojne kapacitete u Bosni i Hercegovini što će, kako očekuje, izazvati velike probleme u regionu.