Liderima će se pridružiti više od 25 hiljada delegata, kao i hiljade predstavnika nevladinih organizacija i građana. Cilj sastanka jeste sporazum koji će smanjiti globalne emisije kako bi se izbegao njihov najekstremniji uticaj na klimatske promene.
Raspoloženje pred polazak u Pariz je optimistično. Blizu 150 zemalja je dostavilo plan za smanjenje štetnih emisija, ali ni jedan od tih predloga nije dovoljan da se izbegne porast temperature od 2 stepena Celzijusa – što naučnici smatraju da bi moglo da ima katastrofalne posledice na globalnu klimu. Razgovori u Parizu će pokrenuti sistem za obnovu i jačanje obaveza tokom vremena.
“Idealno bi bilo svakih pet godina i početi sa 2020”, smatra Dejvid Voskou iz Instituts za svetske resurse.
Pregovarači će kao početni dokument koristiti nacrt na 55 stranica, koji je sastavljen na prethodnom sastanku u Bonu. Bogatije države žele da sve zemlje učestvuju finansijski, pogotovo ekonomije u razvoju poput Kine, Indije i Brazila.
Siromašnije, ranjivije, zemlje žele da razvijene ekonomije ispune svoje obećanje da će mobilisati 100 milijardi dolara u privatnoj i javnoj podršci klimatskom prilagođavanju. Stručnjaci kažu da bi prebacivanje na ekonomiju niskih emisija ugljen-dioksida moglo da pruži priliku za investicije bez presedana.
“Znamo da će doći do investicija u iznosu od hiljada milijardi dolara u infrastrukturu tokom narednih decenija. Pitanje je da li su te infrastrukturne investicije pravilno usmerene? Kada investirate u energiju, da li ulažete u obnovljivu energiju, koja je u mnogim slučajevima već, ili će vrlo skoro biti, jeftinija nego izvori fosilnog goriva u mnogim zemljama”, zapitao se Voskou.
Zemlje u razvoju mogu i moraju da preskoče eru fosilnog goriva, kaže generalna sekretarka klimatskog pregovaračkog procesa Ujedinjenih nacija Kristijana Figures.
“iznenađujuće je težak zadatak koji smo postavili zemljama u razvoju, ali to je neizbežno jer, dragi prijatelji, ne postoji druga opcija. Ignorisati klimatske promene je nemoralno, i toliko neprihvatljivo za sve nas, da ne postoji drugo rešenje”.
“Osim pariskog sporazuma”, ističe Figeres, “ne postoji plan B jer ne postoji planeta B”.