Lekovi u današnje vreme mogu da kontrolišu simptome Parkinsonove bolesti ali istraživači se nadaju da će uskoro biti pronađen način da se zaustavi njeno razorno napredovanje.
Kako sve više ljudi na svetu duže živi, takozvane staračke bolesti su sve češće. Zato su lekari u potrazi za načinima za tretiranje ili sprečavanje bolesti kao što je Parkinsonova bolest - degenerativno stanje mozga koje se najčešće razvija posle 50. godine i može da se prepozna po drhtanju tela. Lekovi u današnje vreme mogu da kontrolišu simptome Parkinsonove bolesti ali istraživači se nadaju da će uskoro biti pronađen način da se zaustavi razorno napredovanje bolesti.
Sara Tejlor znala je da nešto nije u redu ali nije pretpostavljala da ima Parkinsonovu bolest.
„To je bilo šokantno. Ali bilo je i olakšanje kada sam saznala šta nije bilo u redu.“
Pre pet godina, kada je Sara Tejlor došla u Medstar bolnicu u Vašingtonu na tretman, mogla je jedva da se kreće.
„Kada sam prvi put došla ovamo bio mi je veoma loše. Nisam mogla da ustanem iz stolice, mučila sam se.“
Sada, ona ima samo umerene simptome. Za svoje poboljšanje Sara odaje priznanje savetima doktora Marka Lina, od svakodnevnog vežbanja do uzimanja lekova prema preciznom rasporedu. Parkinsonova bolest se razvije kada ćelije koje stvaraju dopamin, hemikaliju u mozgu koja kontroliše pomeranje mišića, iz nepoznatih razloga nestanu.
Naučnici veruju da genetika može da ima ulogu u manjem broju slučajeva Parkinsonove bolesti. U studiji Ujedinjenih Nacija navodi se da za to treba okriviti veštačke hemijske sastojke u svakodnevnoj upotrebi. Drugi istraživači kažu da izloženost otrovnim pesticidima može da izazove bolest.
Bilo koji da je uzrok, najbolji način za kontrolu Parkinsona je tretiranje ubrzo posle uspostavljanja dijagnoze, obično posle pojave prvih drhtavica i otežanog hodanja. Ali i tada može da bude prekasno, sudeći prema rečima dokotora Hjuberta Fernandeza iz Klivlendske klinike.
„Do tog vremena, određena veća količina degeneracije već se pojavila u mozgu. Idealno bi bilo da imamo test koji je specifičan za Parkinsonovu bolest. Idealno bi bilo kada bi on mogao da bude pozitivan i pre nego što počne drhtanje.“
Trenutno, takav test za Parkinsonovu bolest ne postoji ali na univerzitetu Nortvestern istraživači misle da bi mogli da pronađu način za usporavanje napredovanja bolesti. Fiziolog Džim Surmajer razgovarao je sa Glasom Amerike putem Skajpa.
„Proučavali smo ćelije u mozgu koje su bile najosetljivije na bolest. Ono što smo ustanovili bilo je da su one dozvoljavale da veća količina kalcijuma uđe u njihov organizam.“
Kalcijum uništava ćelije koje stvaraju dopamin što izaziva simptome Parkinsonove bolesti. Međutim, naučnici sa univerziteta Nortvestern pronašli su lek koji ograničava ćelijama unošenje kalcijuma, bez štetnih sporednih efekata. U intervjuu putem Skajpa, istraživač Tanja Simuni izjavila je za Glas Amerike da je planirano još jedno kliničko ispitivanje.
„Glavno pitanje na koje bi trebalo da se odgovori u toj studiji je da li je lek delotvoran u usporavanju napredovanja Parkinsonove bolesti.“
Lekovi koji su trenutno u upotrebi, a koji kontrolišu drhtavicu i probleme sa hodanjem, deluju veoma dobro tokom 5 do 10 godina. Ali, ako bi naučnici mogli da razviju novu terapiju koja bi mogla da udvostruči ili utrostruči to vreme, to bi moglo da pomogne Sari Tejlor i desetinama miliona drugih ljudi koji žive sa Parkinsonovom bolešću širom sveta, da vode mnogo normalniji život.
Sara Tejlor znala je da nešto nije u redu ali nije pretpostavljala da ima Parkinsonovu bolest.
„To je bilo šokantno. Ali bilo je i olakšanje kada sam saznala šta nije bilo u redu.“
Pre pet godina, kada je Sara Tejlor došla u Medstar bolnicu u Vašingtonu na tretman, mogla je jedva da se kreće.
„Kada sam prvi put došla ovamo bio mi je veoma loše. Nisam mogla da ustanem iz stolice, mučila sam se.“
Sada, ona ima samo umerene simptome. Za svoje poboljšanje Sara odaje priznanje savetima doktora Marka Lina, od svakodnevnog vežbanja do uzimanja lekova prema preciznom rasporedu. Parkinsonova bolest se razvije kada ćelije koje stvaraju dopamin, hemikaliju u mozgu koja kontroliše pomeranje mišića, iz nepoznatih razloga nestanu.
Naučnici veruju da genetika može da ima ulogu u manjem broju slučajeva Parkinsonove bolesti. U studiji Ujedinjenih Nacija navodi se da za to treba okriviti veštačke hemijske sastojke u svakodnevnoj upotrebi. Drugi istraživači kažu da izloženost otrovnim pesticidima može da izazove bolest.
Bilo koji da je uzrok, najbolji način za kontrolu Parkinsona je tretiranje ubrzo posle uspostavljanja dijagnoze, obično posle pojave prvih drhtavica i otežanog hodanja. Ali i tada može da bude prekasno, sudeći prema rečima dokotora Hjuberta Fernandeza iz Klivlendske klinike.
„Do tog vremena, određena veća količina degeneracije već se pojavila u mozgu. Idealno bi bilo da imamo test koji je specifičan za Parkinsonovu bolest. Idealno bi bilo kada bi on mogao da bude pozitivan i pre nego što počne drhtanje.“
Trenutno, takav test za Parkinsonovu bolest ne postoji ali na univerzitetu Nortvestern istraživači misle da bi mogli da pronađu način za usporavanje napredovanja bolesti. Fiziolog Džim Surmajer razgovarao je sa Glasom Amerike putem Skajpa.
„Proučavali smo ćelije u mozgu koje su bile najosetljivije na bolest. Ono što smo ustanovili bilo je da su one dozvoljavale da veća količina kalcijuma uđe u njihov organizam.“
Kalcijum uništava ćelije koje stvaraju dopamin što izaziva simptome Parkinsonove bolesti. Međutim, naučnici sa univerziteta Nortvestern pronašli su lek koji ograničava ćelijama unošenje kalcijuma, bez štetnih sporednih efekata. U intervjuu putem Skajpa, istraživač Tanja Simuni izjavila je za Glas Amerike da je planirano još jedno kliničko ispitivanje.
„Glavno pitanje na koje bi trebalo da se odgovori u toj studiji je da li je lek delotvoran u usporavanju napredovanja Parkinsonove bolesti.“
Lekovi koji su trenutno u upotrebi, a koji kontrolišu drhtavicu i probleme sa hodanjem, deluju veoma dobro tokom 5 do 10 godina. Ali, ako bi naučnici mogli da razviju novu terapiju koja bi mogla da udvostruči ili utrostruči to vreme, to bi moglo da pomogne Sari Tejlor i desetinama miliona drugih ljudi koji žive sa Parkinsonovom bolešću širom sveta, da vode mnogo normalniji život.