Srpske vlasti odlučile su posle sednice vlade u četvrtak uveče da od KFOR-a zatraže dozvolu za slanje srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bi to dovelo do smanjenja tenzija, ali da KFOR verovatno neće prihvatiti zahtev Srbije.
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ovaj slučaj posmatra kroz prizmu nastavka dijaloga Beograda i Prištine:
“Mislim da je taj potez vlade u Beogradu pokušaj da se podignu ulozi u pregovorima jer imamo sada situaciju kada je novi dogovor na stolu, novi evropski predlog, tačnije francusko-nemački, i mislim da je ovo korišćenje te karte povratka srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo prosto pokušaj Beograda da izvuče još jednu kartu iz špila i da igra na nju. I da prosto u zamenu za odustajanje od tog zahteva pokuša da izdejstvuje promene u samom sporazumu”.
Your browser doesn’t support HTML5
Miloš Pavković o traženju povratka srpskih snaga na Kosovo
Sa druge strane, Priština je odgovorila slanjem zahteva za punopravno članstvo Kosova u EU, što je nešto što je najavljivano, podseća Pavković:
Ne propustite: KFOR razmatra zahtev Srbije povratku dela snaga na Kosovo“Kosovo ima problem pet država članica koje ne priznaju njegovu nezavisnost. Taj proces će ići veoma teško i sporo – imajući u vidu ovih pet država koje ne priznaju članstvo, ali imajući u vidu i najave iz Mađarske koja je spremna da blokira razmatranje ove odluke. Podsetiću da Evropski savet odlučuje jednoglasno po pitanju dodeljivanja kandidature. Videli smo da je poslednjih dana BiH dobila zvanično status kandidata, to za Kosovo još uvek nije izvesno – jedino što je izvesno je da će taj proces biti mukotrpan i još uvek ne znamo sa kakvim rezultatom”.
S obzirom da su iza francusko-nemačkog plana za rešenje kosovske krize stale sve članice EU, uključujući i pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, sada je otvoreno novo pitanje koliko to dodatno otežava poziciju Srbije.
Kako smatra sagovornik Glasa Amerike ključni razlog za promenu stava Španije, Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra može biti pokušaj da se održi mir i stabilnost u regionu – jer je to nešto oko čega mogu sve države članice da se dogovore, kaže Pavković:
“Francusko-nemački zahtev može biti nešto što bi navelo ostale države članice da priznaju Kosovo i da time otvore put ka članstvu, ali mi smo još uvek daleko od njegovog potpisivanja. Videli smo da je i predsednik Vučić u obraćanju na RTS-u rekao da je prosto sporazum neprihvatljiv za Srbiju i da Srbija neće pristati na članstvo Kosova ni u UN, ni u EU, tako da je članstvo Kosova i potpisivanje tog sporazuma još uvek na dalekom štapu”, kaže Pavković. On dodaje da bi tek u slučaju da Srbija prihvati i potpiše taj sporazum i ovih pet država koje ne priznaju nezavisnost Kosova mogle da promene stav o tome.
Ne propustite: Mijačić: Poslednji potezi Beograda i Prištine nemaju upotrebnu vrednostS obzirom da se u četvrtak vratio iz Prištine, sagovornik Glasa Amerike prenosi i svoje utiske sa Kosova:
“Atmosfera u Prištini je malo drugačija nego u Beogradu, mediji izveštavaju o tenzijama na Kosovu, ali je neki utisak da nisu tenzije toliko podignute kao u Beogradu. Tako da je to neka razlika. Opet, to je možda i neki moj subjektivni utisak. Albanci uzimaju sa rezervom to što se dešava na severu, ali čini mi se da tenzije nisu toliko visoke u Prištini kao što je to u Kosovskoj Mitrovici. Ali kada je reč o politici i o statusu Kosova, o političarima – tu se javljaju emocije koje su agresivnije”, kaže Pavković.