Broj ljudi širom sveta oboleliih od periferne arterijske bolesti, PAB, dramatično je porastao – za gotovo 25 odsto u svega deset godina.
Broj ljudi širom sveta oboleliih od periferne arterijske bolesti, PAB, dramatično je porastao – za gotovo 25 odsto u svega deset godina, pokazuje nova studija medicinskog časopisa “Lanset”. Kod osoba koje boluju od te bolesti postoji veći rizik da će dobiti infarkt ili moždani udar, i one žive sa hendikepom za koji ne postoji lek. Periferna arterijska bolest najčešće se javlja u siromašnim, ili zemljama u razvoju.
Mnogi ljudi koji imaju perifernu arterijsku bolest ne znaju da je imaju, a opet, bolest poznata po skraćenici PAB, dramatično povećava rizik od dobijanja srčanog i moždanog udara.
Istraživači su utvrdili da za pacijente, koji su pretrpeli moždani udar, a koji imaju perifernu arterijsku bolest, postoji tri puta veća mogućnost da dobiju drugi šlog, infarkt ili umru u roku od nekoliko godina posle prvog moždanog udara.
PAB je bolest cirkulacije, a nastaje kada naslage masnoće u arterijama ograničavaju protok krvi ka nogama i stopalima. Ova bolest ozbiljno ograničava sposobnost hodanja. Tkiva mogu da izumru i da nastane gangrena, što zahteva amputaciju.
Prema procenama, broj obolelih se povećava u svim delovima sveta. Međutim, do sada nije postojala globalna studija o procentu populacije obolele u pojedinačnim zemljama. Prva takva studija upravo je objavljena u medicinskom časopisu “Lanset”.
Doktor Alen Hirš napisao je komentar studije, koju su sproveli istraživači na Edinburškom univerzitetu. On je govorio za Glas Amerike putem Skajpa.
"Nijedna pojedinačna studija ne može da odgovori na pitanje zbog čega je PAB tako čest i zbog čega se sve više pojavljuje, ali ti autori i druga istraživanja nagoveštavaju da je u pitanju kombinacija veće izloženosti faktorima rizika koji izazivaju začepljenje arterija – kao što su pušenje, visok krvni pritisak, dijabetes i povišeni holesterol”.
Medjutim, od svih faktora rizika, jedan od njih se izdvaja – kaže Hirš.
"Najznačajniji faktor rizika - bez sumnje - je duvan, u svim oblicima”.
Istraživanje pokazuje da se očekuje dramatični porast slučajeva periferne arterijske bolesti, kao i da 70 odsto ljudi sa PAB-om živi u siromašnim i zemljama u razvoju, prvenstveno u jugoistočnoj Aziji i zapadnim oblastima Pacifika.
Hirš kaže da studija treba da bude poziv na akciju za zdravstvene vlasti širom sveta i da ih podstakne da započnu kampanje edukacije stanovništva.
"Kada je neka bolest tako česta, odgovor je obično u prevenciji, a prevencija počinje svešću o riziku”.
Prema Hiršovim rečima, ključno je ubediti ljude da se odreknu loših navika. On dodaje da lokalni, nacionalni i međunarodni zdravstveni zvaničnici moraju da šire vesti o ovoj bolesti, budući da je reč o pandemiji, koja već pogađa 250.000 ljudi na svetu.
Mnogi ljudi koji imaju perifernu arterijsku bolest ne znaju da je imaju, a opet, bolest poznata po skraćenici PAB, dramatično povećava rizik od dobijanja srčanog i moždanog udara.
Istraživači su utvrdili da za pacijente, koji su pretrpeli moždani udar, a koji imaju perifernu arterijsku bolest, postoji tri puta veća mogućnost da dobiju drugi šlog, infarkt ili umru u roku od nekoliko godina posle prvog moždanog udara.
PAB je bolest cirkulacije, a nastaje kada naslage masnoće u arterijama ograničavaju protok krvi ka nogama i stopalima. Ova bolest ozbiljno ograničava sposobnost hodanja. Tkiva mogu da izumru i da nastane gangrena, što zahteva amputaciju.
Prema procenama, broj obolelih se povećava u svim delovima sveta. Međutim, do sada nije postojala globalna studija o procentu populacije obolele u pojedinačnim zemljama. Prva takva studija upravo je objavljena u medicinskom časopisu “Lanset”.
Doktor Alen Hirš napisao je komentar studije, koju su sproveli istraživači na Edinburškom univerzitetu. On je govorio za Glas Amerike putem Skajpa.
"Nijedna pojedinačna studija ne može da odgovori na pitanje zbog čega je PAB tako čest i zbog čega se sve više pojavljuje, ali ti autori i druga istraživanja nagoveštavaju da je u pitanju kombinacija veće izloženosti faktorima rizika koji izazivaju začepljenje arterija – kao što su pušenje, visok krvni pritisak, dijabetes i povišeni holesterol”.
Medjutim, od svih faktora rizika, jedan od njih se izdvaja – kaže Hirš.
"Najznačajniji faktor rizika - bez sumnje - je duvan, u svim oblicima”.
Istraživanje pokazuje da se očekuje dramatični porast slučajeva periferne arterijske bolesti, kao i da 70 odsto ljudi sa PAB-om živi u siromašnim i zemljama u razvoju, prvenstveno u jugoistočnoj Aziji i zapadnim oblastima Pacifika.
Hirš kaže da studija treba da bude poziv na akciju za zdravstvene vlasti širom sveta i da ih podstakne da započnu kampanje edukacije stanovništva.
"Kada je neka bolest tako česta, odgovor je obično u prevenciji, a prevencija počinje svešću o riziku”.
Prema Hiršovim rečima, ključno je ubediti ljude da se odreknu loših navika. On dodaje da lokalni, nacionalni i međunarodni zdravstveni zvaničnici moraju da šire vesti o ovoj bolesti, budući da je reč o pandemiji, koja već pogađa 250.000 ljudi na svetu.