Pijace u Beogradu, a odmah zatim i u većini gradova u Srbiji, zatvorene su krajem marta, zbog čega su se građani preorijentisali na megamarkete i druge manje prodavnice koje su nastavile sa radom. Sa druge strane, taj potez praktično je onemogućio poljoprivrednike da dođu do "svežeg" novca, odnosno sredstava za život. U posebno teškom položaju zbog oštrih mera i zabrane kretanja su i pčelari, a to posredno ugrožava i ostale poljoprivrednike, pa i čitav eko-sistem.
U četvrtak je odbornička grupa opozicionog Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda pozvala vlasti grada i republike da omoguće rad pijacama na otvorenom u Beogradu.
"Nelogično je da se dozvoljavaju gužve i redovi u supermarketima, a da se istovremeno zabranjuje rad pijaca na otvorenom, što može biti mnogo bezbedniji način da ljudi kupe sveže namirnice", rekao je šef te odborničke grupe i potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović, uz ocenu da su ljudi sada prinuđeni da prodaju svoje poljoprivredne proizvode po ulicama u Beogradu.
Your browser doesn’t support HTML5
Beograd: Nelegalne tržnice ispred zaključanih pijaca
"Predlažemo konkretno da svaka druga tezga na pijacama bude otvorena, da se poštuje propisano rastojanje između kupaca i prodavaca, da se omogući prodaja isključivo voća i povrća odnosno onoga što poljoprivredni proizvođači direktno proizvedu, a da na ulasku u pijace postoji sanitarna barijera", naveo je Jovanović.
On ističe i da je moguće kontrolisati broj ljudi na pijacama, u svakom momentu, na isti način na koji se to čini u samoposlugama, zbog čega ne postoji nijedan razlog da se Beograđanima ne olakša život, a poljoprivrednicima omogući da ekonomski prežive krizu izazvanu epidemijom korona virusa.
Zemljoradnici žive od pijace
Aleksandar Aca Glišić, uspešan poljoprivrednik i proizvođač "naveliko" iz sela Šume kraj Topole, podseća za Glas Amerike da većina zemljoradnika preživaljava "od danas do sutra", odnosno da su zelene pijace jedini izvor prihoda i "živog novca" neophodan da bi poljoprivrednici, prvenstveno mali, mogli da opstanu.
"Većina poljoprivrednika nema nikakve finansijske rezerve, odnosno 'štek' i egzistenciju obezbeđuje na zelenim pijacama. Mali je broj poljoprivrednika koji imaju pristup megamarketima", kaže Glišić i objašnjava da su trenutno najviše pogođeni rani povrtari i ljudi koji se bave proizvodnjom cveća.
"Posle toga dolazimo mi voćari, jer sada stižu prva jagoda i prva trešnja - za nekih mesec dana bićemo odmah u problemu gde to prodati kada zelene pijace ne rade."
Naglašavjući da niko nije kriv za ovo što se događa u vezi sa pandemijom, Glišić kaže da bi vlast trebalo da donese mere pomoći sitnim poljoprivrednim proizvođačima, pošto oni najčešće ne mogu da dođu do "živog" novca.
Ne propustite: Zabrana kretanja za Uskrs najduža do sada – od petka do utorka"Imputi za poljoprivredu su jako skupi - đubrivo, seme... Sad je trenutno setva aktuelna kod poljoprivrednika, većinom su to mala gazdinstva... Držva treba da pomogne, da da regresirano gorivo poljoprivrednicima, da im smanji cenu goriva... Takođe, moglo bi im se pomoći tako što im se da neka vreća beslpatnog semena, popust na hemiju i eventualno, kao zadnja solucija, neke kreditne mere", ističe Glišić.
Ana Rebić, novinarka koja prati poljoprivredu, ispričala je za Glas Amerike da poljoprivrednici generalno prate sva upustva države, kao i da državne službe zadužene za taj sektor, poput veterinara, rade uobičajeno. Proizvođači su, međutim, zabrinuti za dalji razvoj situacije, u prvom redu proizvođači sirovog mleka kojima mlekare svakodnevno moraju da otkupljuju i odvoze velike količine mleka, kako ono ne bi propalo.
Ratari i poljoprivrednici koji odlaze u njivu za svoj rad mogu da traže i dobiju dozvolu, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović precizirao je preko medija da poljoprivrednici mogu slobodno da izađu na svojim traktorima. "Važno je da budu na traktorima i pripremnoj mehanizaciji kako ne bi bilo zloupotreba, ali setva može slobodno da se nastavi", kazao je ministar.
Formular kojim se podnosi zahtev za izdavanje dozvole za kretanje tokom trajanje zabrane kretanja, može se videti ovde.
Prazne pijačne tezge na zatvorenoj zelenoj pijaci tokom epidemije koronavirusa u Novom Sadu, Srbija, 16. aprila 2020. (Foro: Eškenazi Brzak Nikolai Nedeljko, Fejsbuk)
Aca Glišić nastavlja da policija generalno ne pravi problem poljoprivrednicima koji rade i koji su na poljoprivrednim mašinama. Ministarstvo poljoprivrede izdalo je uputstva kako se može doći do dozvole za rad na poljoprivrednim dobrima i broj izdatih dozvola je velik.
"Što se tiče poljoprivrednih radova, Ministarstvo je tu izašlo maksimalno u susret. Pušteno je da poljoprivrednici mogu da odrade posao na njivama. Obično se to radi do nekih osam sati uveče", objašnjava Glišić dodajući da voćai rade i noću, kada stavljaju zaštitu na stabla, zbog zaštite pčela. "Ali dobijaju se dozvole ministarstva, to je u redu".
U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da je sa radom započela elektronska zelena pijaca, preko koje poljoprivrednici mogu da prodaju svoje voće i povrće.
Međutim, profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Sindikata UGS "Nezavisnost" Zoran Stoiljković kaže da je pod znakom pitanja koliko poljoprivrednika može da izdrži na osnovu dogovora sa stalnim kupcima.
"Specifičnost ovih pandemijskih kriza je što su istovremeno i krize ponude, i krize tražnje. Praktično je zato nemoguće da to ide neko vreme bez troškova - ja se nadam da će oni biti vezani za relativno kratak period od tri do šest meseci u kom se traži neko prilagođavanje", kaže on naglašavajući da prvih mesec dana krize, neke kategorije bez pomoći ne mogu da izdrže.
"To što po pijacama vidimo je u sferi sive ekonomije, to su mahom preprodavci koji su ostali bez poslova i koji sada tako preživljavaju. To nije problem poljoprivrednika direktno, ali jeste problem njihovog plasmana", kaže Stoiljković i predlaže da država razmotri i mogućnost otkupa poljoprivrednih prozivoda, a svakako kako da poljoprivrednicima olakša prolećnu setvu koja je u toku.
Ne propustite: MMF: Svetska ekonomija zabeležiće veći gubitak nego tokom Velike depresije"Sve zavisi kako efikasno upravljate krizom. Ako sve blagovremeno uvodite i ukidate, onda je to na neki način izdrživo. Nadam se da ćemo uskoro izaći iz udarne faze, ali u međuvremenu se moraju otvoriti pijace i mogućnost da se nabavi roba", nastavlja on. Potrebno je omogućiti i da se dobiju povoljniji krediti, dodaje.
(U sutrašnjem nastavku na sajtu Glasa Amerike o problemima pčelara tokom mera za borbu protiv pandemije.)