Konferencija o okeanima u organizaciji Ujedinjenih nacija počinje u Njujorku iduće nedelje i fokusiraće se na pozive da se zaštiti marinski život od opasnosti koje sa sobom nosi globalno zagrevanje, od prevelikog lova ribe i zagađenosti. U nekim slučajevima, klimatske promene već utiču na određene okeanske vrste.
Naučnici su obeležili 54 afrička pingvina iz osam kolonija i pratili njihovo kretanje tokom potrage za hranom u vodama koje su obično bogate sardinama.
Međutim ono što su videli jesu oblasti, koje su nekada bile pune hrane, a danas su napuštene zbog klimatskih promena.
“Postoje dokazi o pomeranju, izazvanom klimom u bengela struji, što je dovelo do toga da se životinjske vrste pomere ka istoku, i postoje dokazi o uticajima ribarenja u pojedinim delovima bengela. U Namibiji, konkretno, je opao broj sardina”, kaže Ričard Šerli sa Univerziteta Ekseter.
Pingvini prate svoj instinkt, objašnjavaju istraživači, a klima se prebrzo menja i ne ostavlja im vremena da se prilagode.
“Kada prvi put izadju na more oni nemaju roditeljsku negu, ne pomažu im roditelji, i ne znaju gde mogu da pronađu hranu. Sve što mogu je da prate instinkte za detektovanje koje su razvili. Dakle te ptice to rade, ali onda završe negde gde nema hrane i posledica toga je da je broj preživelih afričkih pingvina u prvoj godini života veoma nizak”, ističe Šerli.
Problem je dvostruki – broj sardina je opao zbog previše ribolova, a preostala riba je zbog visokih temperature otišla u hladnije vode.
“Dakle oni odlaze na prava mesta, ali kada tamo stignu ne nalaze hranu koja im je potrebna i mi mislimo da prate osećaj da bi to trebalo da bude plodna oblast, ali ljudi su poremetili sistem u neku ruku, tako da su upali u tzv. ekološku zamku”.
Istraživači ističu da je to samo jedan od potencijalnih štetnih efekata ljudskog uticaja na klimatske promene.
“Afrički pingvini su ugroženi. Populacija je opala za više od 50 odsto u poslednje tri generacije, odnosno u poslednjih 30 godina. Populacija na jugozapadnoj obali Afrike koja je bila njihovo uporište, opala je za oko 80 odsto u poslednjih 11-12 godina, veoma osetan pad”, navodi Šerli.
Šerli kaže da bi, ukoliko želimo da spasemo ovu vrstu, morali da umanjimo ribolov, a svet bi morao da počne sa ozbiljnom konzervacijom.