BEOGRAD - Nepunih mesec dana pošto je direktor BIA-e Aleksandar Vulin stavljen pod sankcije SAD, stigla je inicijativa kojom se traži od zvaničnog Zapada da promeni aktuelnu politiku prema Srbiji.
Grupa parlamentaraca iz SAD, Velike Britanije, Kanade, Nemačke, Italije, Švedske, Ukrajine, Češke, Irske, Austrije, Islanda, Litvanije, Letonije, Holandije u zajedničkom pismu poziva na zaoštravanje politike prema Beogradu jer aktuelni pristup „ne funkcioniše“.
Političari, među kojima su i predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Senata Bob Menendez, predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Mihael Rot i poslanici Evropskog parlamenta, uputili su pismo američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, britanskom ministru spoljnih poslova Džejmsu Kleverliju i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju.
Pismo je na Tviter profilu objavio Mihael Rot, a delove je citirao i nemački liberalni list Tagesšpigl.
Potpisnici konstatuju da su bojkot lokalnih izbora na severu Kosova od strane Srba, napad na vojnike KFOR-a i hapšenje trojice kosovskih policajaca „doprineli brzom pogoršanju situacije, što ne samo da preti dijalogu Beograda i Prištine, već i regionalnom miru“.
Pominju i izveštaje o navodnom švercu oružja iz Srbije na Kosovo, kao i skladištenju oružja na severu, i upozoravaju da bi to moglo da dovede do dalje eskalacije. Takve navode izneo je ranije kosovski premijer Aljbin Kurti, a KFOR je potom saopštio da nema dokaza o švercu oružja, niti o njegovom skladištenju u Sprskoj pravoslavnoj crkvi.
Ne propustite: Igor Simić, potpredsednik Srpske liste: Prvo deeskalacija - pa onda govorimo o izborimaU pismu se navodi da je Kosovo suverena i funkcionalna demokratija i da „ta činjenica treba da bude osnova buduće zajedničke politike u aktuelnoj krizi“.
„Pokušaji Srbije da se meša u demokratske izbore na Kosovu trebalo je kritikovati kao strano mešanje, i primeniti određene mere ako to nastave da rade…Treba primenjivati diplomatiju odvraćanja ako želimo da rešimo aktuelnu krizu“, pišu zapadni političari uz opasku da traže „balans u pristupu Kosovu i Srbiji“.
Potpisnici apela konstatuju da „Srbija nije dovoljno pritisnuta zbog hapšenja kosovskih policajaca i napada na vojnike KFOR-a, ali da su primili k znanju sankcije koje su SAD nedavno uvele šefu BIA-e Aleksandru Vulinu“.
„Aktuelni pristup ne funkcioniše. Tražimo od međunarodne zajednice da uči na greškama iz prošlosti i da ne vodi politiku čiji je centar Beograd“, zaključuje se u pismu.
EU i Stejt department nisu odgovorili na upite Glasa Amerike za komentar povodom ovog pisma.
„Politika Zapada bez rezultata, šanse za konflikt veće nego pre“
Diplomata Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, za Glas Amerike ocenjuje da je Zapad prethodnih godina vodio „meku“ politiku prema Srbiji i režimu predsednika Aleksandra Vučića koja nije dala rezultate.
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji (Facebook)
„Stvari ne samo da se ne rešavaju, već i vode ka konfliktu, potencijal konflikta je danas daleko veći nego što je bio pre koju godinu“, smatra Đukić.
Razlog „meke“ politike, prema Đukićevom mišljenju, je uverenje koje su Vašington i Brisel stekli da će posle 2012. godine Beograd voditi politiku članstva u EU i NATO-u, što bi Srbiju udaljilo od Rusije.
„Ali, sada je možda maksimalna tačka udaljenosti od takve politike, skoro da se u Srbiji ne govori o članstvu u EU, ili ako se i govori, onda je to formalno. Suštinski se na integracijama ništa ne radi. Ruska strana je to iskoristila kao slobodan prostor za svoje pozicioniranje, i to ne dovodi u pitanje samo poziciju Srbije, nego i celog Zapadnog Balkana. Jer Srbija interese u BiH, u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori, na Kosovu, Severna Makedonija čvrsto je vezana za Srbiju“.
Ne propustite: Diplomate o Vučićevoj tvrdnji da se neće pridržavati američkih sankcijaPismo u kojem se traži revizija politike za Đukića nije iznenađenje ako se uzmu u obzir pretresi u Senatu i Predstavničkom domu Kongresa o Zapadnom Balkanu u maju i junu, na kojima su, kako kaže, pojedini kongresmeni i senatori primetili neefikasnost višegodišnje politike.
Potom je početkom jula na crnu listu stavljen i direktor BIA-e Aleksandar Vulin zbog navodne umešanosti u ilegalne operacije sa oružjem i narkoticima, korupcije, širenja ruskog uticaja.
„Sankcije Vulinu su jedan od prvih signala da je pređašnja politika iživela svoj vek i da će biti sledeća politička formula prema Beogradu daleko oštrija od prethodne. Verujem da će do kraja leta to pitanje biti zaokruženo“, zakljčuje Đukić.