Mikroskopska okeanska bića, plankton uglavnom su hrana za kitove i druge velike morske životinje, međutim 4-ogodišnja globalna studija otkrila je da je, između ostalog, plankton značajan izvor kiseonika za našu planetu.
Plankton je zajednica živih bića - životinja, algi, bakterija i drugih mikroskopskih organizama, koji žive u gornjim slojevima okeana, mora i slatke vode.
Oni su nevidljivi za ljudsko oko, mada su glavni izvor hrane za mnogo veće životinje, poput kitova.
Projekat pod nazivom “Tara Oceans”, francuske neprofitne organizacije “Tara Expeditions”, okupio je 200 naučnika iz 45 zemalja, koji su naizmenično istraživali plankton na jedrilici.
Pošto je krenuo na put u septembru 2009, brod Tara, posetio je 210 lokacija na kojima su naučnici sakupili 35 hiljada uzoraka, istražujući živote, genetsku strukturu i kretanje majušnih bića.
Koordinator na projektu “Tara Oceans” Kris Bouler kaže da su otkrili da je plankton većinom zaslužan za dobro stanje naše planete.
“Proizvodi kiseonik koji udišemo, odstranjuje ugljen dioksih iz atmosfere i generalno održava planetu Zemlju u stanju u kojem mi, ljudska bića, možemo da živimo”.
Bouler objašnjava da skoro polovinu kiseonika koji udišemo prozivode dijatomeje, malene alge koje žive pomoću fotosinteze u osunčanim delovima svih vrsta voda.
“To znači da svaki peti put kada udahnete, to je kiseonik koji direktno može da se poveže sa dijatomejama, što znači da su one važne koliko i tropska prašuma u smislu njihovog globalnog doprinosa”.
Generalni direktor ekspedicije Roman Trublej ističe da istraživanje jasno pokazuje da je okean planetarna klimatska mašina.
“Verujemo da su okeani takođe najveći pokretač klimatskih promena, oni ublažuju način na koji se ugljen-dioksid taloži u vodi, zadržavajući toplotu, te takva mašinerija radi jer su okeani zdravi”.
Nekoliko grupa naučnika je proučavalo različite oblasti. Jedna grupa je na primer, napravila popis preko 40 miliona gena planktona koji su ranije bili nepoznati. Druga grupa je pronašla da je većina interakcije unutar planktona parazitska.
Sakupljeni podaci će pomoći da se ustanovi koji se organizmi najlakše adaptiraju na promenu okruženja u vodi.
Rezultati prvih studija su objavljeni u majskom onlajn izdanju naučnog časopisa "Science", gde se takođe navodi da će uslediti još mnogobrojne analize tih pronalazaka.