Međunarodni sud u Hagu usvojio je zahtev odbrane Ratka Mladića za izuzeće trojice sudija iz apelacionog veća, koje će razmatrati Mladićevu žalbu na prvostepenu presudu, kojom je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH. Odluka je čudna kada se gleda praksa Tribunala, ali nije čudna kada se pogleda koji ju je sudija doneo, ocenjuju posmatrači.
Prema odluci koju je doneo sudija Žan-Klod Antoneti iz apelacionog veća izuzeti su predsedavajući Teodor Meron i članovi Karmel Ađijus i Liu Daćun, zbog "utiska da su pristrasni", javlja Beta, a prenose mediji.
Sva trojica sudija dugi niz godina bili su vodeće sudije Haškog tribunala. Meron je bio dugogodišnji predsednik Tribunala, a sada je predsednik rezidualnog Mehanizma, pravnog naslednika tog suda, dok je Ađijus bio potpredsednik i predsednik Tribunala, a sudija Liu Daćun potpredsednik.
Ovom odlukom, sudija Antoneti praktično je usvojio argumente Mladićeve odbrane da sudije Meron, Ađijus i Daćun nisu nepristrasne zato što su učestvovale u donošenju ranijih presuda Haškog tribunala kojim su Mladiću podređeni oficiri VRS osuđeni zbog genocida i drugih zločina u Srebrenici, u julu 1995.
U tim presudama, po odbrani, sudije Meron, Ađijus i Daćun su unapred utvrdili i Mladićevu krivicu za genocid u Srebrenici, donoseći u ranijim slučajevima pred sudom zaključke o generalovoj ulozi i odgovornosti.
Umesto njih, današnjom odlukom u apelaciono veće koje će razmatrati Mladićevu žalbu postavljene su sudije Emparani Mami Ričard Radžonson, Priska Matimba Nijambe i Geberdao Gustave Kam. U apelacionom veću, po danas objavljenoj odluci, biće i sudije Sejmor Panton i Elizabet Ibanda-Nahamija.
Bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, generala Mladića, Haški tribulan je u novembru prošle godine osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanja pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Oslobođen je optužbe za genocid u još šest bosanskih opština, a na presudu žalbu su uložile i odbrana i optužba.
Odluka neobična za tribunal, ne i za sudiju
Po mišljenju Nemanje Stjepanovića iz Fonda za humanitarno pravo, ova odluka je čudna i loša.
"Došla je neočekivano kada se ima u vidu praksa tribunala, mada sa druge strane nije neočekivana, kada se uzme u obzir to da je nju, sticajem okolnosti, sam doneo sudija Antoneti, rekao je Stjepanović za Glas Amerike.
Nemanja Stjepanović, Fond za humanitarno pravo
"Ako bi se ovako radilo, mogao bi da se sruši sav rad Haškog tribunala godinama unazad", ocenio je Stjepanović podsećajući da su mnoge sudije bile u predmetima koji su u vezi sa nekim drugim predmetima.
On je podsetio da je sudija Antoneti "uvek išao nasuprot prakse Haškog tribunala". Tako, on je u slučaju Šešelj u prvostepenoj presudi naveo da nikakve kampanje i sistematskih zločina u BiH nije bilo, nego da su svi zločina koji su počinjeni bila očekivana posledica rata, kao i da su srpske vlasti u opštinama po BiH iz kojih je proterivano nesrpsko stanovništvo zapravo preduzimale humanitarne mere, jer su ljudima koje su proterivali davali autobise da bi bolje otišli.
Ta presuda je pala u žalbenom postupku, a sudija Antoneti je bio u veću i za Jadranka Prlića gde je imao suprotno mišljenje većini u pretresnom veću, podseća Stjepanović.
Ipak, on je ocenio da su dokazi protiv Mladića takvi da "sve i ako bi hteli, verovatno ne bi mogli da ga oslobode ni studenti prava" kada bi se našli u poziciji da mu sude, ali je upozorio i na nepoznanicu koju nosi činjenica da sudije koje će dalje suditi Mladiću nisu bile angažovane pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
"Ja očekujem da Mladićeva odbrana brže-bolje obnovi onaj zahtev za njegovo lečenje u Rusiji i to će verovatno biti prvi test da se vidi kako se ponaša ovo novo veće", zaključio je Stjepanović.