Par meseci unazad na okruglim stolovima i dijalozima koji se vode u vezi Kosova, Briselskog dijaloga i unutrašnjeg dijaloga sve češće učesnici pominju podelu ove teritorije kao jedno od mogućih rešenja.
Zato možda i ne čudi da je ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin u svojoj nedavnoj izjavi utvrdio da "trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na prostoru Kosova i Metohije".
Ministar nije objasnio gde bi tačno granica bila, ali s obzirom na nekih 50 000 Srba koji još uvek žive severno od Ibra i ne priznaju vlasti u Prištini, verovatno da je mislio na upravo taj deo teritorije.
Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke, kaže da izjave srpskih poltičara ove vrste datiraju još iz devedesetih godina i podseća da je ministar Dačić u nekoliko navrata zagovarao podelu, u tekstu koji je napisao za Večernje novosti u avgustu 2017. godine, kao i kada je 2013. godine predložio razmenu teritorija sa Kosovom.
"Vulin takođe naglašava pregovore sa Tiranom, a ne sa Prištinom. On sugeriše da pregovori o normalizaciji sa Prištinom treba da budu povezani sa rešenjem o srpskom nacionalnom pitanju. Iako on ocenjuje da je svoje izjave izrekao u svojstvu političara, a ne kao ministar odbrane, ova izjava pokazuje da političke frakcije unutar vlade odbijaju da prihvate format srpsko-kosovskog sporazuma koji zahteva EU," kaže Brusis.
Za sada zvanična politika srpskih vlasti nije podela Kosova, ali ni zvaničnici iz EU ne šalju jasan signal da podela nije rešenje. Čak je i evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, u nedavnoj poseti Beogradu, rekao da pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom ne znači priznanje, odnosno da EU nema unapred pripremljeno rešenje, već sve zavisi od ishoda dijaloga, i da je "papir potpuno prazan".
Ono što nije jasno su posledice takve podele i šta bi ona značila za region u kojem postoje problemi na teritoriji Bosne i Hercegovine, kao i na Jugu Srbije.
Peđa Popović, kolumnista Danasa, misli da ako se podela desi na miran način, onda ne bi trebalo da ima puno posledica na region ali i da dosta toga zavisi od političke volje jer postoji nedoslednost međunarodne zajednice kada je pitanju Kosovo i međunarodno pravo.
"Podsetimo da su granice jugoslovenskih republika uzete kao nepromenljive zbog čega se i vodio rat četiri godine, a zatim se vodio rat da bi se promenila republička granica Srbije. Nedoslednost u perspektivi ostavlja trajnu neuralgiju pre svega kada je u pitanju status Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, jer ne postoje principi koji se poštuju," kaže Popović.
On podseća da prema međunarodnom pravu, secesija je priznata ako se se dogovore obe strane, a to do sada nije bio slučaj.
"Zbog toga se sada velike sile trude da posle NATO agresije i de fakto preuzimanja Kosova, nateraju dve strane na dogovor i tako na neki način poštuju međunardno pravo. No problem je što imamo pregovore neiskrenih učesnika," objašnjava kolumnista Danasa.
On misli da do podele može doći i ne mora. "Pre bih uložio novac da neće, mada će podele ostati unutar Kosova," objašnjava Popović.
Brusis ne vidi da bi do podele moglo doći jer su i EU i SAD su odbile podelu Kosova zbog zabrinutosti da takav scenario može da oslabi koheziju susednih, osetljivih multinacionalnih država, kao što su Bosna i Makedonija.
"Štaviše, podela teritorija na osnovu etničkih kriterijuma takođe može biti destabilizirajući faktor za druge etnički raznovrsne države. Dodatno, mislim da se podela neće desiti, čak iako se Beograd i Priština slože oko ove opcije," navodi Brusis.
Da podela Kosova može da uzrokuje probleme u regionu jasno je kada razgovarate sa Albancima iz Preševske doline. Njihov stav je nepromenjiv i misle da bi se u najširem smislu u regionu otvorile mnoge druge teme, za koje niko ne zna sigurno kako bi se rešavale.
Ragmi Mustafa, šef odborničke grupe Partije za demokratsko delovanje (PDD) iz Medveđe ocenjuje da će takav predlog će izazvati "domino efekat, umesto energije da se koncentrišu za razvoj i napredak, biti usmerena na nacionalističkom diskursu folklora bez sadržaja".
"Nije poznato ni šta se deli, niti kako počinje ili kako se ovaj proces završava. Posledice za region su veoma nepredvidljive, jer nijedna zemlja u regionu nema ni strategiju niti program za ovaj proces. Možda razmena u nekom drugom trenutku može da ima smisla, jer za sada nema jasnih referenci niti jasnih političkih akcija. Bez predvidljivosti, to znači merenje vojnih snaga koje bi predstavljale veliki gubitak," kaže Mustafa.
Ono što je sigurno je da bi etnički Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe zasigurno tražili razmenu teritorije, ukoliko do podele Kosova i dođe, a to je upravo situacija koju bi zapadni političari hteli da izbegnu, jer region vide kao deo EU u koju Srbija i Kosovo žele da pristupe. No, pre toga problem Kosova mora bit rešen.