Nivo leda tokom leta na Arktiku smanjuje se od 1970-tih, ali se njegovo topljenje prilično ubrzalo u proteklih 10 do 15 godina. Led postaje sve tanji I brže se topi. Časopis Science predviđa sumornu budućnost legendarnih grabljivaca, ako se ne smanji emisija gasova na globalnom nivou.
Polarni medvedi zavise od ledenih površina jer im je to platforma za lov. Međutim, globalnim zagrevanjem i otapanjem leda nihovo prebivalište postaje sve toplije i manje, tako da često danima nemaju pristup hrani.
“Zbog sve kraće prolećne sezone lova, duže letnje sezone kada nema dovoljno hrane i teškoća da dođu do hrane zimi, polarni medvedi su, zbog nesklada svojih potreba i okoline, izloženi fiziološkom stresu”, kaže Merv Ben Dejvid iz Odseka za zoologiju Univerziteta Vajoming.
Tokom ekspedicije na Arktiku, naučnici sa Univerziteta Vajoming su uhvatili više od dvadeset polarnih medveda kojima su uzeli uzorke krvi i ugradili senzore za merenje temperature. Dve godine pratili su ponašanje medveda na ledu i na kopnu.
Ranija istraživanja ukazivala su da medvedi mogu leti na neki način da nadoknade nestašicu hrane tako što će upasti u delimičnu, takozvanu “hodajuću” hibernaciju – kada usporavaju aktivnosti I metabolizam slično onome što se medvedima dešava zimi.
“Ustanovili smo da polarni medvedi kao i njihovi bliski rođaci, mrki medvedi, ne mogu da uspore metabolizam do nivoa koji dostižu tkom zimske hibernacije. Zato postoji granica koliko dugo mogu da izdrže bez hrane tokom leta", navodi Ben Dejvid.
Ona dodaje da polarni medvedi nisu u stanju da akumuliraju energije koliko se ranije mislilo. U tekstu objavljenom u magazinu Science autori apeluju za preduzimanje potrebnih mera.
"Ako želimo da budemo odgovorni građani ove planete moramo da uradimo sve što je u našoj moći da zaustavimo topljenje leda i povećanje nivoa okeana.”
A to znači smajenje efekta staklene bašte koji zagreva našu planetu i ozbiljno ugrožava, ne samo polarne medvede već i čitavu plejadu živih bića na ledenom kontinentu.