Anti-vladini demonstranti su se sukobili sa policijom u subotu na Šanzelizeu, u novoj seriji protesta protiv francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Policija je ispalila suzavac i upotrebila vodene topove na slavnoj aveniji da bi sprečila demonstrante da dođu do predsedničke palate.
Hiljade ljudi su se okupile u francuskoj prestonici i drugim delovima Francuske, postavljajući barikade na drumovima da bi iskazali gnev zbog sve većih poreza na gorivo.
Najmanje osam ljudi, uključujući i dvoje policajaca, je povređeno.
Dve osobe su poginule od kada je protestni pokret nastao prošle nedelje, kada je skoro 250.000 demonstranata, od kojih mnogi potiču iz zanemarenih ruralnih područja, blokiralo puteve širom zemlje, noseći žute fluorescentne prsluke, za koje francuski vozači imaju obavezu da ih imaju u svakom automobilu.
Neki demonstranti su pevali francusku himnu dok su drugi nosili transparente sa sloganima "Podnesi ostavku, Makron" i "Makron, lopov."
Policija je uhapsila desetine demonratana zbog gađanja policije objektima i drugih krivičnih dela.
Demonstranti blokiraju Šanzelize na "protestu žutih prsluka" 24. novembra 2018.
Strah od ekstremista
Više od sedam dana, demonstranti su blokirali autoputeve širom zemlje, podižući barikade ili zaustavljajući saobraćaj kolonama sporih kamiona, čime je onemogućen prilaz benzinskim pumpama, tržnim centrima i nekim fabrikama.
Oni se protive porezima koje je Makron uveo prošle nedelje na dizel i benzin, a čiji je cilj da se građani podstaknu da pređu na ekološka vozila. Uz podizanje poreza, vlada nudi povlastice Francuzima koji kupuju električna ili kombinovana vozila.
Policiju i vojsku brine da bi ekstremisti iz ekstremne levice ili ultradesničarskih organizacija mogli da se infiltriraju među demonstrante, što otežava kontrolu situacije. Samo u Parizu, očekuje se protest 30.000 ljudi, rekao je za Rojters Denis Žakob, generalni sekretar policijskog sindikata Alternativna policija.
“Znamo da su se infiltrirali ultradesničari i ultralevičari. Takođe možemo očekivati bande iz predgrađa i anarhiste", dodao je.
Oko 3.000 policajaca je raspoređeno u Parizu u subotu, saopštila je gradska skupština. Oni treba da pružaju obezbeđenje i tokom demonstracija protiv seksualnog nasilja kao i da čuvaju red na jednoj fudbalskoj i jednoj ragbi utakmici u prestonici istog dana.
Prošle subote, kada je skoro 300.000 ljudi izašlo na ulice u prvim demonstracijama "žutih prsluka" širom Francuske, maloprodaja u zemlji je opala 35%, prema podacima potrošačkih organizacija.
Protesti se šire
Neredi predstavljaju dilemu za Makrona, koji se predstavlja kao borac protiv klimatskih promena ali ga kritikuju da je distanciran od problema običnih ljudi, zbog čega mu je opala popularnost.
Uprkos tome što vlada poziva na red i mir, protesti žutih prsluka su se proširili na francuske teritorije u inostranstvu, uključujući ostrvo Reunion na Indijskom okeanu, gde su demonstranti palili automobile.
U neredima u samoj Francuskoj je poginulo dvoje ljudi a povređeno više od šest stotina, saopštilo je u četvrtak ministarstvo unutrašnjih poslova.
I dok je pokret, koji nema lidera, započeo kao reakcija na povećanje cena benzina, ojačao je zbog nezadovoljstva građana životnim standardom pod Makronovom vladom.
Od dolaska na vlast pre 18 meseci, Makron je uveo promene zakona o radu, koje su dovele do protesta sindikata i uličnih demonstracija. On je takođe izvršio reformu prezadužene, državne železnice. Strani investitori pretežno hvale njegovu administraciju koja štiti interese biznisa. Politički protivnici ga, međutim, odbacuju kao "predsednika bogatih" zato što je ukinuo porez na bogatstvo. Francuski birači su, po svemu sudeći, sve nezadovoljniji a popularnost 40-godišnjeg predsednika je opala na jedva 20 procenata.