Komunikacija policije Srbije na društvenim mrežama popravila se tokom poslednjih godina, ali bi mogla da bude mnogo bolja. Ipak, zatvorenost prema medijima i istovremeno nelegalno curenje informacija prema taboidnim medijima i dalje su glavni problemi, koji narušavaju poverenje građana i u policiju, i u medije, rečeno je na konferenciji "Kako policija komunicira sa građanima?", na kojoj su predstavljeni rezultati regionalnog istraživanja na ovu temu.
Maja Vukasović, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekla je da u svih šest država u kojima je vršeno istraživanje o policiji i medijima - Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji i na Kosovu, postoje slični problemi, mada situacija nije ista.
"Generalno, ministarstva unutrašnjih poslova i policijske uprave nisu dovoljno transparentne, spore su u davanju informacija, čak ih u nekim slučajevima ni ne daju", pa novinari moraju da se obraćaju poverenicima za informacije od javnog značaja, što im zbog previše slučajeva i predugog čekanja obesmišljava posao.
Poseban problem, vrlo izražen u Srbiji, jeste curenje informacija iz policije o istragama koje su u toku, što predstavlja kršenje zakona i što ugrožava te istrage. Istovremeno, postoji i velika tabloidizacija medija, takođe posebno u Srbiji, pa mediji u trci za većom čitanošću i gledanošću objavljuju informacije koje ne bi smeli, ne poštujući novinarske standarde i kodeks.
Ona je iznela preporuke, prema kojima je zakone neophodno poštovati i primenjivati neselektivno, kada je u pitanju komunikacija i javnost rada policije. Policija bi trebalo da poveća transparentnost, da redovno objavljuje izveštaje o radu, da objavljuje statističke podatke i druge informacije, dodala je Vukasović.
Marko Živković, stručnjak za digitalne medije, koji je radio istraživanje, podsetio je na maksimu britanskog parlamenta: "Institucije su tamo gde su građani". "A građani su na društvenim mrežama", ocenio je.
"Generalno, policije jesu prisutne, ali ne dovoljno i doživljavaju društvene mreže kao tradicionalne medije. Nedostaje glavna komponenta društvenih mreža - komunikacija", rekao je Živković i podstio da čak 12,5 miliona ljudi u regionu koristi internet, a da je čak 78 odsto ljudi na društvenim mrežama, što je vrlo visok procenat i na svetskom nivou.
Your browser doesn’t support HTML5
VIDEO: O nastupu srpske policije na društvenim mrežama
Živković je preneo preporuke prema kojima je potrebno, putem komunikacije, stvoriti zajednice na društvenim mrežama. Potrebno je i da policija koristi te platforme ne samo za promociju, već i edukaciju ljudi i upućivanje kako mogu da pomognu policiji u radu.
Aleksandar Bojović, novinar Politike koji prati rad policije, rekao je da je policija zatvorena, i prema građanima, i prema novinarima. "Odgovori na pitanja ne stižu kad za to postoji potreba javnosti, nego po nečijoj proceni da li to ide u prilog Ministarsvu. Novinari moraju da se dovijaju kako bi dobili zvanične odgovore, da bi kvalitetno informisali građane o nekoj temi", rekao je on i preneo da policajci imaju bojazan da i nezvanično govore za medije.
Vladimir Džigurski, potpredsednik Strukovnog udruženja policije "dr Arčibald Rajs", rekao je javnost treba da bude informisana o događajima kojima se bavi policija, ali da je na portparolu težak posao odličivanja koje se informacije smeju objaviti, a da ne ugroze istragu.
Your browser doesn’t support HTML5
VIDEO: O snimcima policijskih akcija na društvenim mrežama
"Zato je verovtno takva procedura. I jedna sitnica može da utiče na osvetljavanje dela, kad je recimo ubistvo u pitanju", rekao je on.
Predstavnici MUP-a i Ministarstva odbrane bili su pozvani na konferenciju, ali se nisu odazvali pozivu.