Mnogi Amerikanci su ovih dana pesimisti kada procenjuju sposobnost američkog demokratskog sistema da funkcioniše.
Podele izmedju dve vodeće političke stranke i paraliza političkih institucija, koje su došle do izražaja tokom nedavne kongresne debate o izbegavanju takozvane „fiskalne provalije“ navele su mnoge Amerikance na pesimističke procene sposobnosti američkog demokratskog sistema da funkcioniše.
Mnogi posetioci Kapitola, poput Dejvida Starka iz Merilenda dolaze da se dive tom spomeniku demokratije ali i izražavaju frustraciju zbog političke polarizacije u Kongresu.
„Znate, želeo bih da postoji neka više centristička frakcija i da ljudi budu u stanju da postignu jedinstvo mimo svojih političkih lidera.“
Mada su Kongres i predsednik Obama uspeli da postignu sporazum o izbegavanju takozvane „fiskalne provalije“, odnosno istovremenog smanjenje vladinih izdataka i povećanja poreza, taj proces je pokazao da političari nisu u stanju da rade zajedno.
Pregovori izmedju demokratskog predsednika i republikanskog lidera Predstavničkog doma Džona Bejnera bili su prekinuti. Demokratski i republikanski lideri u Senatu takodje nisu mogli da postignu saglasnost.
Ekspert za američki Kongres u Institutu Brukings, Tomas Man, smatra da je zastoj u Vašingtonu delom strukturni problem, otežan medjustranačkim podelama zbog čega dolazi do blokade saradnje izmedju različitih grana vlasti.
„Naše političke stranke, koje osnivači zemlje nisu predvideli i koje se ne pominju u Ustavu, evoluirale su na način koji se ne uklapa u strukturu našeg sistema vlasti.“
Na kraju je lični odnos potpredsednika Džoa Bajdena, inače bivšeg senatora, i lidera republikanske manjine u Senatu, Miča Mekonela, omogućio da se prebrode duboke podele. Medjutim, zakon koji je usvojen na specijalnoj sednici Kongresa 1. januara samo je odložio suočavanje sa rastućim budžetskim deficitom. Ipak, Man smatra da je to bio značajan dvostranački uspeh.
„Na kraju su ipak uspeli da zaobidju tu 'fiskalnu provaliju', da postignu sporazum koiji je dobio široku podršku u Senatu, dok je predsednik Predstavničkog doma Bejner omogućio da to telo glasa o njemu i usvoji ga mada je većina republikanaca glasala protiv“, kaže Tomas Man.
Profesor istorije na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Alan Lihtman ipak strahuje da će budući budžetski sporovi dominirati radom novog saziva Kongresa.
„Dok raspravljamo o tome da li ćemo povećati poresku stopu za milionere sa 35 na 39 odsto - nekoliko procenata gore ili dole, veliki problemi sa kojima se zemlja suočava su potpuno zapostavljeni“
Lihtman ukazuje da će Kongres, koji je zaokupljen raspravom o budžetskom deficitu, imati manje vremena da se pozabavi pitanjima reagovanja na prirodne katastrofe i ograničavanja uticaja klimatskih promena.
Mnogi posetioci Kapitola, poput Dejvida Starka iz Merilenda dolaze da se dive tom spomeniku demokratije ali i izražavaju frustraciju zbog političke polarizacije u Kongresu.
„Znate, želeo bih da postoji neka više centristička frakcija i da ljudi budu u stanju da postignu jedinstvo mimo svojih političkih lidera.“
Mada su Kongres i predsednik Obama uspeli da postignu sporazum o izbegavanju takozvane „fiskalne provalije“, odnosno istovremenog smanjenje vladinih izdataka i povećanja poreza, taj proces je pokazao da političari nisu u stanju da rade zajedno.
Pregovori izmedju demokratskog predsednika i republikanskog lidera Predstavničkog doma Džona Bejnera bili su prekinuti. Demokratski i republikanski lideri u Senatu takodje nisu mogli da postignu saglasnost.
Ekspert za američki Kongres u Institutu Brukings, Tomas Man, smatra da je zastoj u Vašingtonu delom strukturni problem, otežan medjustranačkim podelama zbog čega dolazi do blokade saradnje izmedju različitih grana vlasti.
„Naše političke stranke, koje osnivači zemlje nisu predvideli i koje se ne pominju u Ustavu, evoluirale su na način koji se ne uklapa u strukturu našeg sistema vlasti.“
Na kraju je lični odnos potpredsednika Džoa Bajdena, inače bivšeg senatora, i lidera republikanske manjine u Senatu, Miča Mekonela, omogućio da se prebrode duboke podele. Medjutim, zakon koji je usvojen na specijalnoj sednici Kongresa 1. januara samo je odložio suočavanje sa rastućim budžetskim deficitom. Ipak, Man smatra da je to bio značajan dvostranački uspeh.
„Na kraju su ipak uspeli da zaobidju tu 'fiskalnu provaliju', da postignu sporazum koiji je dobio široku podršku u Senatu, dok je predsednik Predstavničkog doma Bejner omogućio da to telo glasa o njemu i usvoji ga mada je većina republikanaca glasala protiv“, kaže Tomas Man.
Profesor istorije na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Alan Lihtman ipak strahuje da će budući budžetski sporovi dominirati radom novog saziva Kongresa.
„Dok raspravljamo o tome da li ćemo povećati poresku stopu za milionere sa 35 na 39 odsto - nekoliko procenata gore ili dole, veliki problemi sa kojima se zemlja suočava su potpuno zapostavljeni“
Lihtman ukazuje da će Kongres, koji je zaokupljen raspravom o budžetskom deficitu, imati manje vremena da se pozabavi pitanjima reagovanja na prirodne katastrofe i ograničavanja uticaja klimatskih promena.