BEOGRAD - Medijskim tržištem u potpunosti vlada politika, zbog čega je medijsko tržište Srbije degenerisano tako što se komercijalni emiteri po pravilu dominantno finansiraju od budžetskih para. U sklopu toga, radio kao mediji samo je jedan od igrača, rečeno je na tribini posvećenoj budućnosti radija pod nazivom uz igru reči "Da li je Radio ili i dalje radi".
Ocenjujući da javni servisi u Srbiji opstaju na pretplati "koja je nasilje", dugogodišnji radijski urednik Đorđe Vlajić kaže da bi javni servisi trebalo da "iskomuniciraju svoje postojanje sa auditorijumom".
Ali se to ne događa, već da se umesto toga pravi neki simulator nekakve javne rasprave, ističe Vlajić i dodaje da se izlaz iz takve medijske situacije se teško može nazreti.
Ne propustite: Akademska zajednica traži ostavke vrha RTSOn je ocenio da bi bilo dobro da javni servis propituje sve za šta postoji sumnja da ne vodi u dobrom pravcu i naglasio da je bitno razlikovati medije i medijske sadržaje.
"Sadržaj ne mora da bude mediji i to izaziva zabunu u javnosti. Mediji podrazumevaju veliku dozu odgovornosti za sadržaj koj plasiraju, onaj koji nije mediji nema odgovornost i može da objavi šta god", kazao je Vlajić uz napomenu da brzina u medijima jeste važna, ali ne i presudna: "Nije važno da li si prvi, nego šta ćeš posle sa tim da uradiš, da li ćeš dalje da istražuješ ili se svodiš na puki registrator događaja", kazao je on.
Your browser doesn’t support HTML5
Vlajić: Medijsko tržište u Srbiji deformisano
Zaključio je da je radio "žilav medij" i da će preživeti "poput ptice feniks".
Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umtnosti i nekadašnja direktorka bivšeg Radija B92, ocenila da radijsko tržište u Srbiji ne nudi ništa uzbudljivo, niti novo. "To su strogo zabavno-muzičke komercijalne stanice. Slušalac koji želi nešto dugacije, da dobije radio sadržaj koji je provokativan, koji informiše, koji te natera te da naučiš nešto - ne traži taj sadržaj u FM talasima".
Radio stanice se više ne takmiče međusobno, već sa svim medijskim sadržajima sa kojima publika ima kontakt, navela je.
Tribina pod nazivom "Da li je Radio ili i dalje radi", povodom Svetskog dana radija, u EU info centru u Beogradu, 14. februara 2020. (Foto: Veljko Popović, VoA)
"Devedsetih godina stanice su bile pokretači društvenih promena, danas je situacija daleko od toga. Sa druge strane se u onlajnu dešava dosta toga uzbudljivo,i to je možda nagoveštaj onoga što će doći i što če biti uzbudljivo", ocenila je Martinoli.
Urednica Radio Beograda Nataša Raketić kazala je da se Javni servis ne sluša zbog muzike. "Ključna reč je sadržaj, ako je kvalitetan, slušaće ga i dva sata. Tome treba da se vratimo", rekla je.
Ne propustite: Skup podrške N1: Plamen u medijskom mraku SrbijeOcenila je da je radio i dalje najbrži mediji, ali je primetila i da se radio danas više sluša onlajn, nego u etru. "Dragocene forme nestaju na radiju. Na radiju ih zanima intervju, reportaže nema, dokumentaristike sve manje", kazala je ona.
Galeb Nikačević, urednik portala Vajs i podkaster, podsetio je da se formatizacijom radijskih stanica, koja se desila pre više od 10 godina kada je bila dodela nacionalnih frekvencija, dogodila formatizacija koja je bila najjeftinija moguća. "Razgovor nestao iz etra. Vrlo kratki segmenti priče, servine informacije i lagane teme između muzičkih blokova i reklama", kazao je on, navodeći samo Radio Beograd kao izuzetak.
Međutim, i on je ocenio da radio neće nestati, navodeći da je i dalje vrlo važno uređivanje sadržaja koji se nudi publici. Važno je, naglasio je, da se vrate emocije u vesti, jer to je ono što ljudi traže.
Ne propustite: Fajon: U Srbiji ugroženi demokratija i medijiGovoreći o mladima, kojima se u prvom redu obraća, on je rekao da više niko ne ide na matične sajtove, već da se čita ono što se prenese preko društvenih mreža. Čitaoci tako stignu na određeni sajt, ali se ne zadržavaju previše na njemu, kazao je.
Algoritmi na internetu su pojeli stvar, zaključii je Nikačević, u odnosu na ono što smo lajkovali i šerovali nudi nam se sadržaj za koji se misli da će nam se dopasti, prave se eho-komore, sužavamo se na iste sadržaje i okružujemo se ljudima poput nas istim i živimo u iluziji stvarnosti, kazao je on.
Ocenjujući da nove generacije, rođene nakon 2000, nemaju "nikakvu pažnju", Nikačević je rekao da podaci o podkastima govore upravo suprotno i da mladi vrlo rado prate sadržaje koji su dugi 2,5, čak i tri sata.