Karzai je kritikovan zbog toga što se nije borio protiv korupcije i nije sputavao talibansku pobunu, ali se ujedno pokazao kao lider koji je u stanju da ujedini mnogobrojne etničke zajednice i frakcije u zemlji.
Avganistanski predsednik Hamid Karazai, odlazi sa vlasti, pošto je više od dvanaest godina upravljao zemljom. Pedeset-šestogodišnjem političaru Ustav zabranjuje da ponovo učestvuje na izborima - dok predstojeći prenos predsedničke vlasti posle izbora u subotu – mnogi smatraju Karzaijevim trajnim političkim nasleđem.
Peti april je dan od istorijskog značaja za Avganistan. Njime će biti obeležen prvi demokratski prenos vlasti u istoriji te zemlje. Predsednički kandidat i ministar u sadašnjoj vladi Hedajat Arsala, odao je priznanje Karzaiju za promovisanje poštenih izbora i mirnu smenu vlasti.
“Ovo će biti prvi put u istoriji Avganistana da smena predsednika bude obavljena na demokratski način, po volji naroda – i on je to omogućio - samo po sebi to je velika čast. Dalje od toga, ako bude dozvolio manipulacije da bi neko mogao da dođe do vlasti, mislim da bi to moglo da ga zauvek potkopa”.
Predstojeći izbori omogućeni su zahvaljujući Ustavu, u čijem nacrtu je učestvovao i Karzai, i kojim se zabranjuje više od tri uzastopna petogodišnja predsednička mandata. Grejem Smit, analitičar Međunarodne krizne grupe, kaže da bi predsednički izbori mogli da obezbede Karzaiju mesto u istoriji.
“Hamid Karzai će ostaviti za sobom veoma pozitivno političko nasleđe u smislu oca demokratije, odnosno relativno demokratske zemlje. Biće i lider koji će svom nasledniku predati vlast na miran način, prvi put od 1901. Zato je ovo potencijalno veoma pozitivno nasleđe”.
Karzai je proteklih godina bio kritikovan zbog toga što se nije borio protiv korupcije i nije sputavao talibansku pobunu, ali se ujedno pokazao kao lider, koji je u stanju da ujedini mnogobrojne etničke zajednice i frakcije u zemlji.
Zalmaj Kalilzad, bivši američki ambasador u Avganistanu, kaže da je - bez obzira na slabosti uprave pod Karzaijem - njegova administracija ostvarila značajne uspehe.
“Mislim da je predsednikov legat uglavnom pozitivan. Lično smatram da je nasledio veoma tešku situaciju - izuzetno siromašnu zemlju, slabu ekonomiju, slabu u socijalnom i ekonomskom smislu, kao i u smislu institucija i odnosa među različitim zajednicama. Uspeo je da ujedinjuje različite zajednice. Nije zatvarao osobe koji se ne bi složile sa njim. Poštovana je sloboda govora”.
U nekim delovima Avganistana se ponovo otvaraju škole, ženama je omogućeno više i vladine institucije funkcionišu. Međutim, u drugim oblastima neobuzdana korupcija, neefikasna uprava i veliko siromaštvo, doprinose da Taliban dobija podršku.
Na kraju svog mandata, Karzai se sve više distancirao od američke administracije, koja mu je pomogla da dođe na vlast, odbijajući da potpiše sporazum - u čijim pregovorima je učestvovao - koji predviđa da američke snage ostanu u Avganistanu posle 2014. Karzai je rekao da svom nasledniku ostavlja da odluči o tome.
Peti april je dan od istorijskog značaja za Avganistan. Njime će biti obeležen prvi demokratski prenos vlasti u istoriji te zemlje. Predsednički kandidat i ministar u sadašnjoj vladi Hedajat Arsala, odao je priznanje Karzaiju za promovisanje poštenih izbora i mirnu smenu vlasti.
“Ovo će biti prvi put u istoriji Avganistana da smena predsednika bude obavljena na demokratski način, po volji naroda – i on je to omogućio - samo po sebi to je velika čast. Dalje od toga, ako bude dozvolio manipulacije da bi neko mogao da dođe do vlasti, mislim da bi to moglo da ga zauvek potkopa”.
Predstojeći izbori omogućeni su zahvaljujući Ustavu, u čijem nacrtu je učestvovao i Karzai, i kojim se zabranjuje više od tri uzastopna petogodišnja predsednička mandata. Grejem Smit, analitičar Međunarodne krizne grupe, kaže da bi predsednički izbori mogli da obezbede Karzaiju mesto u istoriji.
“Hamid Karzai će ostaviti za sobom veoma pozitivno političko nasleđe u smislu oca demokratije, odnosno relativno demokratske zemlje. Biće i lider koji će svom nasledniku predati vlast na miran način, prvi put od 1901. Zato je ovo potencijalno veoma pozitivno nasleđe”.
Karzai je proteklih godina bio kritikovan zbog toga što se nije borio protiv korupcije i nije sputavao talibansku pobunu, ali se ujedno pokazao kao lider, koji je u stanju da ujedini mnogobrojne etničke zajednice i frakcije u zemlji.
Zalmaj Kalilzad, bivši američki ambasador u Avganistanu, kaže da je - bez obzira na slabosti uprave pod Karzaijem - njegova administracija ostvarila značajne uspehe.
“Mislim da je predsednikov legat uglavnom pozitivan. Lično smatram da je nasledio veoma tešku situaciju - izuzetno siromašnu zemlju, slabu ekonomiju, slabu u socijalnom i ekonomskom smislu, kao i u smislu institucija i odnosa među različitim zajednicama. Uspeo je da ujedinjuje različite zajednice. Nije zatvarao osobe koji se ne bi složile sa njim. Poštovana je sloboda govora”.
U nekim delovima Avganistana se ponovo otvaraju škole, ženama je omogućeno više i vladine institucije funkcionišu. Međutim, u drugim oblastima neobuzdana korupcija, neefikasna uprava i veliko siromaštvo, doprinose da Taliban dobija podršku.
Na kraju svog mandata, Karzai se sve više distancirao od američke administracije, koja mu je pomogla da dođe na vlast, odbijajući da potpiše sporazum - u čijim pregovorima je učestvovao - koji predviđa da američke snage ostanu u Avganistanu posle 2014. Karzai je rekao da svom nasledniku ostavlja da odluči o tome.