Položaj manjina - problem koji ostaje i nakon rešavanja Kosova

Konferencija o stanju prava nacionalnih manjina u Srbiji

Vlasti u Srbiji pogrešno misle da će rešavanjem statusa Kosova biti okončan proces EU integracija, što je razlog zbog kod ne obraćaju dovoljno pažnje drugim važnim pitanjima, poput položaja nacionalnih manjina, rečeno je u sredu na predstavljanju Alternativnog izveštaja o zaštiti prava nacionalnih manjina u Srbiji.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, koji uz Fond za otvoreno društvo stoji iza Izveštaja, pozvao je vlasti u Srbiji da "konačno počnu da rade svoj posao", kada je reč o nacionalnim manjinama i naglasio da se akcioni plan za poboljšanje položanja manjina ne može sastavljati prema zahtevima država članica EU, već prema potrebama ljudi koji žive u Srbiji.

"Prva greška je - ne sledite interese sopstvenih građana, nego stranaca, da strani geometri kroje kapu. Druga greška je odluka Ustavnog suda Srbije, koja je bila prorivustavna, još kod Koštunice, da se ukine lokalna samouprava i da se uvede sistem reciprociteta", rekao je Janjić i objasnio da Srbiji ne treba politika reciprociteta, nego politika u kojoj se pokazuje manjinama da su njeni građani i da ih integriše.

Your browser doesn’t support HTML5

Dušan Janjić o zaštiti nacionalnih manjina u Srbiji

Janjić je rekao da je težak položaj manjina u Srbiji uzrokovan lošim ustavnim zakonima i lošim radom Ustavnog suda, zbog čega su, po njegovoj oceni potrebne ustavne promene.

Ako ljudi iz Vlade Srbije nastave da slede mišljenje Ustavnog suda, završiće kao i on. Neće niko znati da postoje", kazao je on.

Bivša pokrajinska ombudsmanka zadužena za prava nacionalnih manjina, Eva Vukašinović rekla je da je Srbiji neophodan novi Akcioni plan koji bi se odnosio na poboljšanje položaja manjinskih grupa.

Kao primer problema, navela je da država na upisivanje imena pripadnika nacionalnih zajednica u lična dokumenta na jezicima kojima govore gleda kao na kolektivno, umesto lično pravo. Nemac u Vojvodini, navela je primer, koji traži da mu ime bude napisano na nemačkom jeziku, iz tog razloga biva odbijen.

"Mi nismo uočili mere koje bi unapredile rad sudija na jezicima manjina", rekla je i navela primer da se neretko dešava da stranka govori samo mađarski jezik, sudija samo srpski, te da su zapisnik i presuda gotovo uvek na srpskom.

Ekonomista Danilo Šuković, smatra da su ekonomska prava nacionalnih manjina zapostavljena, navodeći da je to pitanje u fokusu svih multikulturalnih sredina, jer se na taj način izbegava diskriminacija pri zapošljavanju.

On kaže da, za razliku od privatnog sektora, državni sektor može i mora da radi na većoj zastupljenosti pripadnika nacionalni manjina prilikom zapošljavanja i dodao da Srbija zaostaje decenijama u odnosu na druge zemlje, kad je reč o ovom pitanju.

"Zemlje Evrope su donele mere kako da se pripadnici manjina zapošljavaju onoliko koliki je njihov procenat zastupljenosti u društvu. Time se eleminište negativna etnička distanca, ili se svodi na neku podnošljivu meru", zaključio je Šuković.