Skoro četiri godine pre masakra u Mejnu, guvernerka je potpisala zakon čiji je cilj bio da se spreče upravo ovakve tragedije.
Taj zakon predviđa određene mere upozorenja i oduzimanja oružja u nekim slučajevima, ali ne one najstrože, kakve postoje u drugim državama.
U Mejnu lekar mora prvo da proceni mentalno stanje određene osobe pre nego što policija i sud oduzmu oružje. Većina država ne zahteva lekarsko odobrenje ako policija oceni da je neko opasan po sebe ili okolinu.
U pisanju zakona su učestvovale i grupe koje se zalažu za slobodno nošenje oružja kako bi se zadovoljila volja većine građana Mejna koji podržavaju Drugi amandman i pravo na nošenje oružja.
Međutim, mnogi su tvrdili da je trebalo usvojiti oštrije zakonske mere, poput onih u drugim državama gde se oružje oduzima bez prvobitnog lekarskog odobrenja.
Postojeći propisi sada su u fokusu posle masakra u kojem je poginulo najmanje 18 ljudi. Osumnjičeni Robert Kard je navodno bio smešten u psihijatrijsku ustanovu dve nedelje prošlog leta, jer je "čuo glasove i pretnje da puca" u vojnoj bazi.
Ne propustite: Napadač u Mejnu i dalje u bekstvu, policija opkolila kuću u kojoj je živeoNije jasno da li su u slučaju osumničenog primenjen ovaj zakon, ali organizacije koje se bore za pooštravanje propisa o oružju tvrde da su zakoni u Mejnu slabi.
Portpredsednica SAD Kamala Haris kazala je da je oružano nasilje jedan od vodećih uzroka smrti dece u SAD i pozvala Kongres za pooštri zakone, da uvede univerzalne bezbednosne provere kupaca oružja, donese mere kojima se oduzima oružje opasnim pojedincima i zabranjuje upotreba automatskog oružja.
"Lažna je dilema da moramo da biramo između poštovanja Drugog amandmana i pooštravanja zakona o oružju kako bismo spasili živote", saopštila je Haris.
U Mejnu je bilo nekoliko neuspelih pokušaja da se promene zakoni.
Na primer, 2016. godine birači su na referendumu odbacili predlog da se prošire bezbednosne provere kupaca oružja. Ove godine, poslanici u državnoj skupštini su odbacili predlog da prošire bezbednosne provere i na privatnu kupoprodaju oružja, i da se na odobrenje da se kupi oružje čeka 72 sata.
Predlog da se usvoji strogi zakon o oduzimanju oružja onima koji su ocenjeni kao opasni za sebe ili okolinu takođe je propao 2019, iako ga je usvojilo 20 država. Umesto toga, u Mejnu je usvojen blaži zakon.
Od 1960-ih federalni zakon i mnoge države zabranjuju pojedincima koji su bili hospitalizovani u psihijatrijskim ustanovama da poseduju oružje, kaže Lindzi Nikols iz Gifords centra za prevenciju oružanog nasilja.
Ali, da bi se neko smatrao formalno hospitalizovanim potrebno je da u ustanovi provede najmanje 14 dana, dodaje Nikols. Potom sudija potvrđuje da je neko bio formalno hospitalizovan, što se onda prosleđuje sistemu za bezbednosnu proveru kupaca oružja. Tako da, ako neko u dosijeu ima da je formalno hospitalizovan, ne može da kupi oružje.
Ali, u tom sistemu je uvek bilo grešaka.
Ne propustite: Zbog učestalih pucnjava, SAD na putu ka rekordnoj stopi masovnih ubistavaNa primer, nadležni nekad nedovoljno brzo unesu u sistem za bezbednosne provere određene informacije i onda one nisu vidljive prodavcima oružja.
Takođe, bezbednosne provere nisu obavezne ako se oružje kupuje od privatnog lica, na sajmovima ili na internetu.
"Ljudi koji su opasni previše lako dolaze do oružja", kaže Nikols.
Organzacije koje žele strože propise u Mejnu već su se aktivirale, a zasedao je i kokus za kontrolu oružja.
Demokratska poslanica u državnoj skupštini Kristen Klotijer, bivša gradonačelnica Luistona, pozvala je na pooštravanje propisa.
"Sad sam još više rešena da uradim sve što treba da sprečim da se slične tragedije ikada više dese".