Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) predstavio je istraživanje i analizu koja se bavi problemom poslova koje bi zaposleni u MUP-u mogli da obavljaju kao dodatni posao. S obzirom da se svi slažu da su plate plicajaca niske, mnogi od pripadnika snaga bezbednosti po zakonu mogu da obavljaju dodatne poslove. No problem je u zakonskoj regulativi, a ovih dana se u skupštini i raspravlja upravo na ovu temu, koja je koliko moralna, isto toliko i profesionalna dilema.
U BCBP ističu da ni izmene Zakona o policiji o kojima bi poslanici trebalo da raspravljaju u toku ovog meseca, nije jasno definisao šta je sukob interesa odnosno, da li će pripadnici MUP-a moći da rade kao privatno obezbeđenje.
Za sada ostaje praksa da kao i do sada, načelnici organizacionih jedinica odlučuju od slučaja do slučaja ko može da obavlja dodatni posao i koji, što uvek ostavlja mesta za zloupotrebu. Mile Lazarević, iz Sindikata srpske policije kaže da ovakva praksa treba da se promeni i da policajci moraju da imaju mogućnost da se na ovakve odluke jedne osobe žale nekom drugom telu.
"Nije isto da li policajac na dodatnom poslu obezbeđuje noćni klub ili kockarnicu, banku ili apoteku," kaže Lazarević.
Ovakve dileme nisu rešene ni u nekim drugim zemljama, a na skupu se čulo da, na primer, policajci u većem delu EU nemaju dozvolu da se bave privatnim obezbeđenjem kao dodatnim poslom. Rešenja varijaju od zemlje do zemlje
Potrebno je izraditi listu poslova nespojivih sa radom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kaže Sofija Mandić iz BCBP koautorka istraživanja o sukobu interesa u policiji.
Ona navodi da je Zakon o policiji donet 2016. godine, ali da nikada nisu usvojena podzakonska akta kojima bi se regulisalo koje dodatne poslove policajac može da radi.
Zaključak je da se policijski službenici moraju obavestiti koji poslovi su nespojivi sa njihovim osnovnim zanimanjem.
Učesnici konferencije
Kao jedan od problema Mandić je navela da u MUP ne postoji ni objedinjena evidencija o dodatnim poslovima koje obavljaju policijski službenici.
U istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku se ukazuje da ogromna većina policajaca, koji su učestvovali u istraživanju, kao razlog za obavljanje dodatnog posla navodi lošu ekonomsku situaciju.
Ispitivanjem je obuhvaćeno oko 800 policajaca, a više od petine njih smatra da je materijalna situacija zaposlenih u MUP nepodnošljiva, navodi se u istraživanju BCBP.
Da nije sve u parama objašnjava i Lazarević iz Sindikata, koji je govorio o lošim uslovima za rad, ali i osećaju zloupotrebeljenosti policajaca koji su išli i u rat na Kosovu, kao i njihovom žigosanju u društvu. Uopšte u srpskom društvu preovlađuje podsmešljiv i omalovažavajući stav prema policiji.
"Zaštićeni su i životinje i gej populacija, mnogo bolje nego policajci," navodi Lazarević.
Potpredsednik Policijskog sindikata Srbije Vladimir Pavićević smatra da MUP ima "nesposobno rukovodstvo" i da se to vidi kroz odnos prema zaposlenima, ali i u pogledu finansija i uslova rada.
"Pokušavaju da nas pretovore u partijsku policiju, ali mi se ne damo," kaže Pavićević.
On je ukazao da je novi Zakon o policiji, usvojen 2016. godine, najavljivan kao reformski akt koji će rešiti brojne probleme, ali da se već sada pristupilo izmeni ključnih delova tog zakona i da se menjaju 82 ključna člana zakona.