Punoletni građani Srbije od danas mogu da se prijave za jednokratnu pomoć od 100 evra na portalu Uprave za trezor, na adresi idp.trezor.gov.rs. Za prva tri sata zabeležene su prijave čak pola miliona građana, saopštilo je Ministarstvo finansija, dok neki mediji prenose da se u prvih pet sati prijavilo čak milion ljudi.
Građani na portalu Uprave za trezor treba da unesu svoj matični broj, broj lične karte i banku u kojoj imaju račun na koji žele da im novac bude isplaćen.
Portal Uprave za trezor na kojem se građani prijavljuju za pomoć od 100 evra
Građani će telefonom moći da se prijave za novac od petka, 15. maja, a broj telefona će biti objavljen neposredno pred početak prijava.
I preko telefona će građani davati podatke o matičnom broju, broju lične karte i banci na koju žele da im novac bude isplaćen. Rok za prijavu biće do 15. juna. Penzionerima i primaocima socijalne pomoći 100 evra će biti automatski uplaćeno na račun.
Ne propustite: Penzionerima automatski 100 evra, ostali se prijavljuju od 15. majaSrbija je nedavno prodala obveznice u vrednosti od dve milijarde evra na međunarodnom finansijskom tržištu sa stopom od 3,125 odsto. Urednik nedeljnika NIN i ekonomski novinar Milan Ćulibrk kaže za Glas Amerike da to praktično znači da će svaki građanin – bilo da uzme 100 evra ili ne – morati da vrati taj dug države.
„Naravno da država nije imala novca za isplatu po 100 evra svakom punoletnom građaninu, niti pomoć privredi koja je najavljena od tri minimalne zarade jer je praktično kraj marta dočekala sa minusom u budžetu od 400 miliona evra. Dakle, pre nego što je pandemija uzela svoj danak mi smo već imali rupu u budžetu i ona mora da se popuni, a nema drugog načina nego da se država zaduži. I koliko god slušali od zvaničnika da je ovo jako povoljno i jako dobro – dovoljno je uporediti dve situacije. Pre pet meseci država je emitovala evroobveznice na 10 godina sa kamatom od 1,25 odsto, a pre par dana je emitovala obveznice i morala da plati kamatu skoro tri puta veću, odnosno 3,125 odsto... Svako od nas, bez obzira da li uzeo tih 100 evra ili ne uzeo - vratiće 105. Zato što će morati da plati i kamatu jer država nije imala tog novca, morala je da se zaduži. Tako da, ko god odbije da uzme tih 100 evra, mora da bude svestan da će on da vraća kao da je uzeo te pare. Zato je moja sugestija svima, čak i onima koji ne misle da uzmu – da ipak uzmu i poklone u humanitarne svrhe“.
Ne propustite: MMF: Svetska ekonomija zabeležiće veći gubitak nego tokom Velike depresijeĆulibrk napominje i da je pitanje koliko će koristi od pomoći građanima imati privreda u Srbiji, ako građani nisu ni na koji način obavezani da 100 evra potroše na kupovinu domaćih proizvoda.
„Ja se plašim da polovina, a možda i više tog novca neće završiti u kupovini domaćih proizvoda, jer niko ne može da utiče na potrošnju. Država je mogla da ljudima umesto keša da vaučere koji bi važili za samo kupovinu domaćih proizvoda, ako je već bio smisao da se podigne i poboljša plasman domaće robe i da se na taj način se pomogne preduzećima u Stbiji. Ovako, ko god dobije 100 evra može sa njima da pazari šta god. Da li će da kupi uvoznu robu ili ne, to ćemo tek da vidimo. Ono što je zanimljivo je da je u prva tri meseca izvoz rastao mnogo sporije od uvoza. Izvoz je rastao po stopi od 3 posto, a uvoz po stopi od 7 posto i to je bilo pre pandemije. Već su se tada naslućivali negativni trendovi koji su bili i posledica kursa dinara. Zarade uvoznika su sada mnogo veće nego što su bile i uvoz im se isplati, i ja verujem da zbog toga ova mera, koja od početka nije bila ekonomska nego politička i sračunata je da se podmaže glasačka mašina uoči izbora 21.juna, neće imati dobre posledice po srpsku ekonomiju“, kaže urednik NIN-a.