Počinje demokratska konvencija, zbog Kovida uglavnom virtuelna

Američke demokrate danas otvaraju nacionalnu konvenciju - četvorodnevni, virtuelni skup sa delegatima i govornicima iz svih delova zemlje koje ujedinjuje ista misija: da pomognu bivšem potpredsedniku Džou Bajdenu da pobedi predsednika Trampa na novembarskim izborima.

Niz najistaknutijih demokrata, među kojima su bivši demokratski predsednici Barak Obama i Bil Klinton, kao i kandidatkinja na izborima 2016. Hilari Klinton govoriće o vrlinama 77-godišnjeg Bajdena i njegove potpredsednice, senatorke iz Kalifornije Kamale Haris, prve crnkinje kao i prve Amerikanke poreklom iz Južne Azije koja je kandidatkinja jedne od dve glavne stranke u Americi.

Prvi dan demokratske konvencije

Planira se da Bajden prihvati predsedničku nominaciju Demokratske partije u četvrtak uveče. To je njegova treća trka za Belu kuću u toku tri decenije ali i prvi put da je postao kandidat svoje stranke za četvorogodišnji predsednički mandat.

Nijedna generacija Amerikanaca do sada nije videla ovakav politički događaj - konvencija i govor kojim kandidat prihvata nominaciju održaće se onlajn, bez tradicionalnog spektakla i uzbuđenja koje donose demokratski i republikanski skupovi na kojima članovi stranke bučno pozdravljaju objavljivanje imena svog kandidata i napadaju opoziciju.

Demokrate su zakazale konvenciju u Milvokiju, gradu u državi Viskonsin na srednjem zapadu Amerike, ali se zbog pandemije koronavirusa odustalo od planiranih velikih skupova u celoj zemlji. Kada je broj zaraženih počeo da iznosi po hiljadu dnevnu, stranački zvaničnici su poručili delegatima i govornicima da - ostanu kod kuće.

Bivši potpredsednik Džo Bajden i njegova kandidatkinja za potpredsednicu Kamala Haris bili su rivali za vreme primarnih izbora za stranačku nominaciju.

Bajden će prihvatiti nominaciju u svojoj državi Delaver, u prisustvu samo svojih političkih savetnika i saradnika. Na normalnoj konvenciji, predsednički kandidat bi imao interakciju sa publikom, i reagovao na njen aplauz i skandiranje.

Ko su govornici?

Među govornicima prvog dana konvencije su bivša prva dama Mišel Obama, senator Berni Sanders iz Vermonta, lider progresivnog krila Demokratske partije i Bajdenov najveći rival u trci za nominaciju, kao i bivši republikanski guverner Džon Kejsik iz Ohaja, koji je postao otvoreni kritičar predsednika Trampa.

Bivši predsednik Bil Klinton, Bajdenova supruga Džil, koja ima dugu karijeru u prosveti, demokratski predsednički kandidat 2004. Džon Keri i lider demokrata u Senatu Čak Šumer su među govornicima u utorak uveče.

Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, Hilari Klinton, bivši predsednik Obama i Haris govore u sredu. Konvencija se završava u četvrtak govorima drugih, istaknutih demokrata i članova porodice Bajden, da bi vrhunac večeri bio Bajdenov govor prihvatanja nominacije.

Predsednik Tramp planira da republikansku nominaciju za drugi mandat prihvati nedelju dana kasnije, 27. avgusta, govorom koji će održati ispred Bele kuće. Republikanci su značajno smanjili svoje planove za konvenciju u Šarlotu u Severnoj Karolini.

Republikanski predsednik Donald Tramp i potpredsednik Majk Pens vode kampanju za drugi mandat u Beloj kući.

Za to vreme, Tramp i potpredsednik Majk Pens planiraju da ove nedelje posete nekoliko država koje odlučuju ishod izbora, kako bi pokušali da zasene Bajdena i konvenciju. U četvrtak će Tramp držati skup nadomak Skrentona u Pensilvaniji, grada u kome je Bajden odrastao.

Dok Bajden ulazi u ključnu nedelju, nacionalne ankete pokazuju da vodi ispred Trampa kao što je slučaj već mesecima. Na osnovu kompilacije podataka koju je sakupio vebsajt Real Clear Politics, Bajden vodi u proseku za 8 procenata, ali manje u ključnim državama od kojih se očekuje da presude ishod izbora.

Američke predsedničke izbore ne odlučuje zbir pojedinačnih glasova na nacionalnom nivou nego indirektno - članovi Elektorskog koledža, koji zastupaju pobednike u svakoj od 50 država kao i glavnom gradu, Vašingtonu.

Najveće države, kao što su Kalifornija sa 55 elektora i Teksas sa 38, imaju najviše glasova u Elektorskom koledžu, a za osvajanje Bele kuće potrebni su glasovi većine - 270 od 538 elektora. Sedam država i Vašington imaju najmanje - po tri elektorska glasa.

2016. Tramp je izgubio većinu pojedinačnih glasova. Bivša državna sekretarka Hilari Klinton imala je skoro 3 miliona glasova više ali je Tramp ipak osvojio nominaciju zato što je tesnom većinom pobedio u tri države - Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu i dobio njihove elektroske glasove. Ankete pokazuju da Bajden vodi u sve te tri države ali manjom razlikom od vođstva na nacionalnom niovu, tako da Tramp ima šansu da u poslednjim nedeljama kampanje izbije na čelo i pobedi, čak i ako ponovo izgubi po broju glasova građana.

Ne propustite: Bajden i Haris prvi put zajedno u predsedničkoj kampanji

Bajden je pobedio veliku grupu drugih demokrata u bici za nominaciju, uključujući i Haris, koju je prošle nedelje izabrao za potpredsednicu, nakon što je pre više meseci objavio da će izabrati ženu. Ona je četvrta žena koja je kandidat za predsednicu ili potpredsednicu jedne od dve glavne stranke, a ukoliko Bajden pobedi, biće ženski lider na najvišoj poziciji u američkoj istoriji. Tri prethodne žene - dve kandidatkinje za potpredsednicu i Hilari Klinton kao predsednički kandidat pre četiri godine - su sve izgubile trku.

Ukoliko pobedi, Bajden će imati 78 godina u vreme inauguracije u januaru, što bi značilo da je najstariji lider u američkoj istoriji, stariji i od Trampa koji ima 74 godine. Bajden sebe opisuje kao "most ka budućnosti" i politički analitičari u Americi predviđaju da bi možda služio samo jedan mandat. To bi Kamalu Haris istog trenutka pretvorilo u vodećeg demokratskog kandidata na izborima 2024.

Četiri večeri demokratske konvencije organizovane su po temama: "Mi, narod", "Liderstvo je važno", "Savršenija unija" i "Obećanje Amerike."

Šta su stranačke konvencije?