Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas raspravu o 44 amandmana na izmene i dopune Krivičnog zakonika kojim se u pravni sistem Srbije uvodi kazna doživotnog zatvora u skladu sa inicijatovom Fondacije "Tijana Jurić".
Najviše polemike u javnosti izazvala je informacija o nemogućnosti uslovnog otpusta, međutim, za osuđene na doživotni zatvor moguć je uslovni otpust posle izdržanih 27 godina, s tim da postoji izuzetak za nekoliko najsvirepijih krivičnih dela.
Pitanja koja se otvaraju su brojna – od toga koliko je ovaj zakon u skladu sa evropskom praksom, s obzirom da su mnogi evropski zvaničnici i institucije kritikovali ovaj predlog, do problema sa već ionako prenatrpanim zatvorima u Srbiji.
Još jedan problem je što paradoksalno ovaj zakon može u praksi ublažiti kazne da ovako teške zločine, navodi Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
“Uvođenjem doživotne kazne, briše se kazna od 30 do 40 godina zatvora za najteža krivična dela. Sudija koji sudi dolazi u situaciju da mora da bira između kazne od 20 godina i doživotne, i to je vrlo nezgodna situacija. U velikom broju slučajeva sudije će, vodeći se nekom humanitarnom procenom, određivati kazne od 20 godina. Zaključak je da paradoksalno mi čak ovim rešenjem možemo dobiti blažu kaznenu politiku za najteže krivična dela,” navodi Vasić.
Ne propustite: Sudije nisu svesne da su vlast, a ne službenici jedinstvene vlastiOpozicija koja bojkotuje rad skupštine, nije dolazila na sednice i jedan deo političara i poslanika iz vladajuće stranke kritikovala je ovakve poteze. Šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović optužio je deo opozicije da su” licemeri što je najbolje pokazao Tijanin zakon koji su najpre podržavali, a sad im ođednom nije u skladu sa evropskom praksom”.
...Sa druge strane pooštrene su krivične sankcije za tri krivična dela koja se odnose na rad službenih lica. To su ozbiljno povećane sa tri na pet godina zatvora zaprećena kazna. Ovo treba tumačiti u svetlu jednog globalnog nezadovoljstva u Srbiji koje se odnosi na rad izvršitelja i na prinudna iseljenja ljudi iz njihovih domova koja su bila problematična poslednje dve godine zbog kojih smo imali i građanske proteste. Ovo je usmereno na to da te ljude zapravo zastraše protiv toga da se nekim oblikom građanske pobune bore za svoja prava. U ostalom delu pooštravanju kaznene politike neke mere su populističkog karaktera, kaže advokatica Vasić
Zoran Živković, Predsednik Nove stranke, kaže da je podržao ovaj predlog zakona kada je bio u incijativi fondacije i da je razmišljao da prekine bojkot rada parlamenta i da ode na glasanje.
“Jedna besramna i licemerna kampanja vlasti me je dovela do toga da promenim mišljenje. Ja mislim da tereba pooštriti kaznenu politiki u Srbiji generalno. Ali uz ovakvu atmosferu gde SNS-ovci koji glasaju na dugme pokušavaju da morališu, to je potpuno besmisleno,” kaže Živković.
On dodaje da se zalaže za uvođenje doživotne kazne za neka krivična dela, jer misli da oštrije kazne mogu da imaju dva efekta, prvi je preventivni, a drugi je da oni koji budu osuđeni za ovakva dela neće biti u prilici da ih ponove.
Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija kaže da treba pogledati razloge zbog kojih opozicija ne učestvuje u raspravi o ovom zakonu.
“Ono što smo mi pokušali da objasnimo to je opasnost od ovakvih mera, naročito kada su one u suprotnosti sa stavovima Saveta Evrope (SE), odnosno sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, takođe i upozorenje koje je došlo od komesarke za ljudska prava SE mora se shvatiti ozbiljno", navodi Antonijević i dodaje da će to kasnije nekako doći na naplatu.
Ne propustite: Srbiji solidna trojka za ostvarivanje poglavlja 23 i 24“Ta mera koja ide za jednim zahtevom velikog broja građana koji možda ne razumeju, niti moraju da poznaju sve obaveze Republike Srbije na međunarodnom planu nas postavlja u ovakvu situaciju koju sada imamo. Ovo negde pokazuje odsustvo dublje vizije pravosuđa i rešavanja nagomilanih problema, kao i neko odsustvo dugoročne politike. Ovo što vidimo je povlađivanje volji određenog broja ljudi koji su se mobilisali, s pravom traže određene izmene, ali ne poznaju međunarodne obaveze Srbije, međunarodno pravo,” upozorava Antonijević.
Advokatica Vasić kaže da u nekim zemljama Evropske Unije postoji kazna doživotnog zatvora i da uvođenje doživotne kazne samo po sebi nije problematično.
“Međutim odsustvo uslovnog otpusta u pojedinim slučajevima jeste. Kompletno pooštravanje kaznene politike nije samo kazna doživotnnog zatvora nego su i za brojna druga krivična dela propisane strožije sankcije. Sa jedne strane imamo činjenicu da će sa ovako pooštrenom kaznom izvesno veći broj ljudi biti u zatvorima u Srbiji, a sa druge strane nas ministaarstvo uverava da za sprovođenje ovog zakona neće biti potrebana dodatna finansijska sredstva," kaže Vasić.
A pošto Srbija ima već problem sa prenaseljenim zatvorima, ovakvo objašnjenje nimalo nije logično, navodi advokatica.