Članice Ujedinjenih nacija glasale su da se pet stalnih članica Saveta bezbednosti, kada ulože veto, pozovu da obrazlože svoju odluku pred svetskom organizacijom.
Generalna skupština usvojila je nacrt rezolucije konsenzusom, odnosno bez glasanja. Rezoluciju je predložio Lihtenštajn, a zajednički je sponzorisalo više od stotinu zemalja.
Rezolucijom se od predsednika Generalne skupštine zahteva da sazove sastanak svih 193 članica UN svaki put kada jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti, ili više njih, ulože veto. Skupština će tada održati debatu o situaciji u kojoj je uložen veto, a oni koji su ga uložili biće pozvani da se obrate skupštini da objasne svoju odluku.
Pet stalnih članica Saveta bezbednosti su Britanija, Kina, Francuska, Rusija i Sjedinjene Države. SAD i Britanija su među ko-sponzorima mere. Predstavnik Rusije rekao je posle usvajanja da njegova delegacija "nije imala nikakvu želju da se pridruži konsenzusu."
Ne propustite: Zelenski pred Savetom bezbednosti: Buča nije jedini masakr, zaustavite rat ili se rasformirajte“Sa pravom veta dolazi odgovornost da se u svakom trenutku radi na ostvarenju ciljeva i principa Povelje UN", rekao je ambasador Lihtenštajna Kristijan Venaveser predstavljajući tekst rezolucije. Dodao je da sve članice UN treba da imaju mogućnost da se oglase u situacijama kada je Savet bezbednosti onemogućen da dela.
Veto je uložen 295 puta od kako su UN formirane 1945. Najviše puta veto je uložio SSSR, odnosno Rusija. Britanija i Francuska su ga koristile najmanje, poslednji put 1989. Pravo veta je zakočilo delovanje Ujedinjenih nacija - najskoriji primer je Ukrajina - ali takođe i tokom prethodne decenije sukoba u Siriji kao i kriza u drugim delovima sveta.
Dok je rezolucija usvojena bez glasanja, nekoliko delegacija je reklo da se uzdržava, a najmanje jedna - Belorusija - rekla je da se potpuno distancira od rezultata.