Sovjetska invazija na Avganistan 1979. obrnula je proces otopljavanja odnosa SAD i tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Zbog nje je došlo do zamrzavanja odnosa i jačanja hladnoratovske napetosti. Nervoza je rasla širom planete dok su mnogi strahovali da bi rivalstvo dve supersile moglo da jednog dana dovede do nuklearnog rata. Kako iz Čikaga izveštava dopisnik Glasa Amerike Kejn Farabo, novi komad nazvan „Sastanak na slepo“, koji je napisao imigrant poreklom sa Kube, istražuje tu dinamiku i događaje sredinom 1980-ih koji su pripremili uslove za početak kraja hladnog rata.
Kada se američki predsednik Ronald Regan prvi put sastao sa sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovom u Ženevi u novembru 1985, to je označilo početak otopljavanja odnosa dve nuklearne super-sile u hladnom ratu.
“To je bio veoma važan trenutak u istoriji hladnog rata. Nijedan generalni sekretar Sovjestkog Saveza posle invazije Avganistana nije seo za sto sa predsednikom SAD”, priča pisac Rohelio Martinez.
Ta činjenica navela je Martineza da uroni dublje u događaj čiji značaj nije u potpunosti razumeo u to vreme, kada je sam imao 15 godina.
“Iako se u drami govori o Reganu i Gorbačovu, ona nije zapravo o njima. Ona je, u krajnjoj liniji o meni, svetu u kojem sam odrastao. To je izuzetno lična predstava ali I istorijska predstava.”
Martinez je rođen u komunističkoj Kubi a pobegao je sa ostrva kada je imao devet godina, sa svojim stricem, za vreme masovne emigracije iz luke Marijel. Zbog toga, njegov komad o istorijskom samitu u Ženevi prožima lično iskustvo, prvo iz detinjstva na Kubi, pod sovjetskim uticajem, a kasnije života u američkoj demokratiji pod vodjstvom “velikog komunikatora”.
“Počeo sam da pišem komad I shvatio da je I sam Regan bio pomalo enigma. Umeo je da pravi zaokrete što je sjajna stvar kod političara. Umeo je da se menja. Sledio je svoj put i sopstvene instinkte.”
Martinez je takve informacije saznao na osnovu dugih pisama koje su Gorbačov i Regan razmenili pre sastanka.
“Oni se nisu izražavali u kratkim, zvučnim izjavama. Smatrali su da postoji ogromna odgovornost u svakoj reči koju su stavljali na te stranice.”
“Sve je moralo da se dobro, pažljivo promisli”, dodaje Vilijam Dik koji glumi Mihaila Gorbačova.
“Između te dvojice ljudi i dve kulture postojao je tako dubok, ogroman jaz da je mogao da dovede do nuklearne katastrofe. Ali oni su imali hrabrost da u mraku, na slepo, pruže ruku jedan drugom, da bi došlo do novog početka. Obojica su bil skeptični, obojica su milsili da možda neće uspeti I bilo je teško ali su počeli da razgovaraju.”
Rob Rajli tumači ulogu Ronalda Regana.
On kaže da to što se dešava na sceni u komadu “Sastanak na slepo” nije samo ozbiljna analiza – priča je takođe prožeta humorom koji služi kao istorijska pouka relevantna za današnju publiku.
"Svaki komad o međunarodnoj politici i liderima ima nešto što odzvanja u današnjici.”
“U predstavi postoji neverovatan optimizam, a to nedostaje današnjem vremenu”, konstatuje pisac Martinez.
“Sve je u dijalogu. Sve je u razgovoru, kako Regan kaže u komadu, ključno je razgovarati jedan sa drugim a ne govoriti nešto jedan drugome. Treba se usuditi da odeš na sastanak na slepo”, poručuje Vilijam Dik.
“Sastanak na slepo” je na repertoaru pozorišta Gudman u ČIkagu do 25. Februara ali se Martinez nada još široj publici i veruje da ovaj materijal za dobru pozorišnu predstavu jednog dana može da se pretvori i u dobar film.