U Srbiji svakodnevno i brzo raste broj novozaraženih koronavirusom, a povećava se i broj hospitalizovanih i pacijenata na intenzivnoj nezi. Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša, koji je nedavno predvideo da će broj novozaraženih u septembru preći pet hiljada dnevno, za Glas Amerike kaže da očekuje pogoršanje situacije u narednom periodu i da je Srbija u evropskom vrhu po broju novih slučajeva. Prošle godine u novembru i decembru zabeleženi su najveći brojevi novozaraženih koronavirusom na dnevnom nivou - nekad skoro i 8.000, a nije isključeno da i sada budu toliki.
"Trenutačno je Srbija između pet vodećih država u Evropi po broju novoobolelih na 100 hiljada stanovnika. Stanje je relativno ozbiljno i u trendu pogoršanja, što znači da mi očekujemo dodatno povećanje dnevno novoobolelih. Sad, gde će to da završi, jako je teško reći, mogli bismo stići do brojke koju smo videli u prošlom talasu što znači jako veliki pritisak na bolnice i zdravstvene radnike. Brojke u Srbiji će još da se povećaju, možemo stići do brojki koje su bile u prošlom talasu, a može biti i još gore", kaže Ivanuša.
Iako je broj novozaraženih višestruko veći nego početkom juna kada su mere relaksirane, nove restrikcije nisu uvedene, pa su dozvoljena okupljanja, festivali, utakmice, a na snazi su mere lične zaštite – nošenje maski, održavanje rastojanja, dezinfekcija ruku - koje se ne poštuju uvek i svuda.
Ivanuša objašnjava države traže balans između ekonomije i javnog zdravlja jer su posledice zatvaranja teško prebrodive, i ističe da pojedine države mere ne određuju u odnosu na broj novozaraženih, već broj hospitalizovanih.
"Mi vidimo da se i u Srbiji broj hospitalizovanih povećava, i broj ljudi na intenzivnim negama, ali se još uvek može baratati tim brojkama i zdravstveni sistem je još uvek može da zbrine te pacijente...To je posledica vakcinacije, vakcine koje se koriste pružaju jako dobru zaštitu od teškog oblika bolesti. Neko može i posle vakcinacije da oboli sa blažim oblikom bolesti, ali vrlo retko vakcinisani ljudi završavaju u bolnicama... Ako uporedite sada smrtnost u Izraelu ili Ujedinjenom kraljevstvu, gde je vakcinisano mnogo ljudi, sa smrtnošću u Gruziji, gde je jako mali procent vakcinisanih, ispod 10 odsto, videćete da je smrtnost u Gruziji jako velika, dok je u Izraelu i Ujedinjenom kraljevstvu mala. Što znači, vakcina je obavila dobar posao".
"Ne učimo odrasle kako da koriste internet, od vakcine niko nije umro"
Vakcinacija u Srbiji već mesecima stagnira. Prema zvaničnim podacima, prvu dozu vakcine protiv kovida 19 primilo je više od 2,7 miliona ljudi, drugu dozu više od 2,6 miliona, a treću dozu više od 268 hiljada. Uprkos apelima nadležnih i stručnjaka, i dalje je skoro polovina odraslih stanovnika nevakcinisana.
Ivanuša kaže da su jedna od velikih prepreka uspešnoj vakcinaciji teorije zavere o virusu u koje ljudi veruju, i da je to problem koji neće biti lako rešiti.
"Mi učimo decu kako da koriste internet, niko ne uči odrasle kako da koriste internet i nažalost, pandemija je odlična prilika za lažove svih vrsta koji šire dezinformacije i laži, a mnogi odrasli, nažalost, nisu u stanju odvojiti laž od istine. I oni beskrajno veruju tome da je kovid izmišljen, da virus ne postoji i da je sve velika zavera protiv ne znam koga. Ja mislim da je najveća zavera teorija zavera sama po sebi. To je veliko tehničko pitanje da li je to uopšte moguće rešiti".
Ne propustite: "Privođenje antivaksera neće nikog naterati da se vakciniše"Teorije zavere bave se i bezbednošću vakcina. Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije ponavlja da je veća verovatnoća da može da se umre od kovida nego od vakcine i to se, kaže, vidi po brojevima.
"Sad nemam poslednje brojke iz Srbije, ali sećam se kada sam poslednji put upoređivao brojke, to je bilo u junu. Tada je u Srbiji bilo oko 700.000 obolelih od kovida i 7.000 ljudi je umrlo do tada. Istovremeno, dato je, ne znam sad tačan broj, više od tri miliona doza vakcine, i niko nije umro. Niko nije umro zbog vakcine u Srbiji. Do tada je zabeleženo sedam ozbiljnih neželjenih efekata, ali su ti ljudi preživeli. Nekoliko puta više ljudi je bilo vakcinisanih nego obolelih, od kovida 19 je umrlo 7.000 ljudi, mnogi novinari bi rekli da je ta brojka čak i veća od zvaničnih podataka, dok niko, ama baš niko nije u Srbiji umro zbog vakcine", naglašava Ivanuša i kaže da svaki smrtni slučaj koji se dogodio posle vakcinacije treba posebno istražiti i videti ima li veze sa vakcinom.
SZO još nema konačan stav o trećoj dozi
Iako polovina stanovništva u Srbiji nije vakcinisana, oni koji jesu primaju već i treću dozu. SZO još nije donela definitivan zaključak da li je treća doza potrebna svima, ili samo osobama sa oslabljenim imunitetom, kada je treba primiti, da li kombinovati vakcine i koje.
"Nema jasnih studija kada, zato smo i SZO malo čekamo da vidimo kada tačno i za koju vakcinu tačno. Kada je reč o kombinovanju vakcina, ono što smo naučili do sada, kada recimo nije bilo moguće ljudima dati drugu dozu Astra Zeneka vakcine, pa su ljudima dali drugu dozu mRNA vakcine -Fajzerovu na primer, to se pokazalo kao učinkovito i bezbedno. S ozbirom na znanje i iskustva iz područja vakcinacije, ne očekujemo ozbiljne izazove u vezi sa kombinovanjem vakcina, naravno puno bi značilo kada bismo imali studije i te studije su u toku, kako bismo potpuno sigurno mogli tvrditi da se vakcine mogu kombinovati".
Ne propustite: SZO: Nema konačnih dokaza da je treća doza vakcine potrebnaIvanuša napominje da je jedan od razloga što je SZO apelovala da se sačeka sa trećom dozom i taj što i dalje ima mnogo država koje nemaju dovoljno vakcina, te da se ravnomerno rasporede pre davanja treće doze. Cilj je da se do kraja meseca u svim državama vakciniše bar 10 odsto populacije.
Ipak, izlazak iz globalne vanredne situacije, kaže predstavnik SZO, još nije na vidiku.
"Izaći ćemo tada kada virus kao takav ne predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje na međunarodnom nivou, a nismo još blizu. Ima puno izazova, najpre treba da obezbedimo vakcinaciju barem 70 odsto ljudi na svetskom nivou. Dok to ne uspevamo, pojavljuju se nove mutacije virusa jer što je intezivnija epidemija, to je više mutacija virusa, i one mogu da idu u dva pravca: da budu manje ili više agresivne, kao što je delta soj. Najopasnije je to da se razvije u pravcu da vakcina više ne deluje na taj tip virusa. Zato želimo da vakcinišemo ljude što pre da bi to sprečili".